Леонардо из ресторана

Спретно ношење послужавника између кафанских столова, није једина вештина педесетогодишњег Братислава Илијића. Највећи део слободног времена нишки конобар проводи у свом атељеу.

"Не постоји посебан спој између уметности и хотелијерства. Упозна сам различите госте, међу којима су били и сликари и професори, и са њима сам разговарао о свом таленту", каже Илијић. "Они су ме саветовали да се више посветим уметности и тако је све почело."

Све је постало озбиљније када је у хотелу, у коме је радио, гостовала аматерска ликовна колонија, којој се, на њихов позив, прикључио. Од тада, највише времена проводи у свом импровизованом атељеу.

"То ме одмара после напорног посла. Када дођем, одмах идем да видим слику коју сам започео", прича Илијић. "Некад не седнем ни да једем, ни да се одморим, одмах узмем слику и наставим да радим."

Једини изложбени простор, који за сада користи је, управо кафана у којој ради, а због несвакидашњег хобија овде га зову и Леонардо.

Миле Стојковић, власник ресторана каже да је Братислав вредан радник кога воле гости који, уједно, уживају у сликама изложеним у кафани.

Зоран Златановић је овде редован гост: "Посебно нам је задовољство да дођемо. Мало, мало па бацимо поглед на ове лепе слике које мајстор Браца ради. Лепо је дружити се с њим, јер је и услужан конобар."

Братислав воли и да запева у кафани, и да са друштвом игра фудбал. Ипак, највећа страст му је сликање, које му, како каже, представља прибежиште од напорног рада, и коме планира да се максимално посвети када се, за коју годину, пензионише.