Свиђопецач сакупља лајкове на Фејсбуку
Хрвати су превели именицу селфи. А ми?
СЕЛФИ. У енглеском језику то је слика самога себе, аутопортрет начињен мобилним телефоном.
Данас се у енглеском селфи стапа с другим речима: helfie = hairstyle + selfie (фотографија властите косе), drelfie = drunk (en) + selfie (пијани фотограф слика сам себе)... Број неологизама са овом именицом се увећава.
„Уочили смо растући тренд у употреби именице селфи и због тога смо одлучили да је прогласимо за реч 2013. године”, објаснила је Џуди Пирсал, главни уредник Оксфордског речника.
Ова именица се користи у изворном облику у већини других језика. Код Хрвата и Срба било је, међутим, покушаја да се преведе...
СЕБИЋ И САМОСЛИКА. Много је нових речи код Хрвата које су замена за англицизме. Док смо ми навикли на позајмљивање, наши суседи прибегавају изведеницама, кованицама и новотвореницама, па су решили да преведу и селфи.
Тако на порталу Боље је хрватски налазимо два превода овог англицизма: у разговорном стилу допуштено је себић, док у строжим стиловима хрватскога језика треба рећи самослика.
Нове хрватске речи углавном нам делују смешно и неприкладно, али да ли је то случај и са заменама за селфи?
СВИЂОПЕЦАЧ. Мада се у Хрватској више преводе стране речи, студенти код нас су покушали да нађу замену за селфи, о чему је писала професор Рајна Драгићевић у чланку „Прилог лексичком нормирању (на примеру неологизма селфи)”.
Наиме, студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду изнели су своја предлоге у оквиру истраживања како би превели ову именицу:
Аутослика, аутофотографија, ја-слика, личњак, огледалослик, особњак, самић, самоприказ, самофотка, самофотографија, својеручна фотографија, својфот, себеблиц...
Један од студената је изнео можда најзанимљивији предлог – да превод за селфи буде свиђопецач „због сакупљања лајкова на Фејсбуку”.
Али посебно је привукла пажњу чињеница да су најфреквентнији одговори код српских студената облици исти као на хрватском порталу – себић и самослика.
„И остала решења су слична или иста”, каже професорка Драгићевић, „што сведочи о томе да је језичко осећање (код Срба и Хрвата) остало исто, као и творбени модели”.
***
Једну чињеницу сам намерно прећутао: истраживање на Филолошком факултету је спроведено 12. и 23. фебруара 2015.
Данас, седам година касније, само ретки су чули за себић и самослику, док је селфи у свакодневној употреби. Тако је у Србији, верујем и у Хрватској.
Коментари