Далеко је Глазгов, угасимо бојлере на време
У року од 48 сати у Глазгов је слетело 400 авиона, а то је, како измерише еколошки активисти, изазвало загађење равно ономе којег би за годину дана направили сви Шкотланђани. И пре него што сам чула ову информацију, током укључења у програм дописнице РТС-а из Лондона, размишљала сам на ту тему. Нисам, наравно, имала овако прецизне податке, али сам се, пратећи вести са Самита о климатским променама, питала колико су заиста сами учесници допринели ономе против чега би требало да се заједнички боре.
Јасно је да су на самит морали некако да стигну, а пошто је реч о острвској земљи, нећу више о оним авионима већ о неким много "приземнијим" стварима.
Да ли су се, излазећи из топлих соба, после литара и литара воде потрошене на личну хигијену и доручака направљених захваљујући неком извору енергије, запитали светски лидери, окупљени у Глазгову, колико су те исте енергије потрошили и да ли су могли да буду рационалнији?!
Можда грешим и можда међу њима има много "освешћених", ал' некако ми се ипак чини да ни њима, а ни нама није на памети екологија док уживамо у благодетима урбаног живота.
Тешко да нам, док у врелим летњим данима спас тражимо у климатизованим становима и продавницама и не улазимо у аутобусе и аутомобиле без климе, пада на памет да је сву ту енергију требало негде произвести.
Не размишљамо колико је воде за то потрошено, колико угља сагорено и колико је све то "коштало" нашу планету. Док одврћемо вентиле на радијаторима и уживамо у тако лако доступној топлоти, не питамо се колико је мазута или гаса потребно да би наши станови и куће били топли током зиме.
Навикнути да трошимо, нисмо спремни да се одрекнемо ни делића оног што нам нуди модерно доба. Као у оној Чорбиној песми...узимамо, а ништа не дајемо.
Е, баш тај рефрен ми се често мота по глави док гледам како на паркингу испод моје терасе чланови једне породице улазе у два или три аутомобила и возе се безбрижно на посао.
Вероватно ти исти током дана брижљиво (и потпуно оправдано) прате извештаје о загађености ваздуха у Београду, деле забрињавајуће вести по друштвеним мрежама, а онда поново седају сами у своје аутомобиле и враћају се кући.
Успут праве неописиву гужву испред локалне школе чекајући децу која би, да није тога, морала до куће да пешаче читавих 200, 300 или 500 метара.
О нашој себичности размишљала сам и летос, током оних несносних врућина. Било је разумљиво што смо током дана укључивали клима уређаје, али питала сам се мора ли и по ноћи.
Док је мрак на београдском асфалту разбијао једнолични звук расхладних уређаја, размишљала сам колико смо уствари све подредили својој удобности и колико не мислимо о последицама.
О њима нису размишљале ни моје комшије, у селу где имам викендицу. Док су околне општине увеле строге рестрикције воде, сељаци забринуто обилазили усеве, а негде на Сувој планини стока умирала од жеђи пошто су пресушили извори, "викендаши" су заливали траву у дворишту.
Ее, људи...имали су образа и дрскости да учине нешто толико себично. Верујте ми да ме је буквално болела свака кап улудо потрошене воде.
Нажалост, много је сличних примера, а мени се чини да је то сигуран пут у пропаст.
Док размишљамо у стилу "после мене потоп", упиремо прстом једни у друге и тражимо у свему разлог за бесконачне и бесмислене расправе, заборављамо на личну одговорност.
Можда је мало, можда је небитно, али ја некако баш у томе, у малим корацима и ситним одрицањима видим суштину екологије.
Зато, док чекате одлуке "великих" из Глазгова, учините неки свој, "мали" помак.
Оставите аутомобил на паркингу, прошетајте или уђите у градски превоз (и то је за људе), искључите грејање ако је напољу 20 степени и не туширајте се све док има топле воде у бојлеру.
Видећете, није тешко уопште.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 4
Пошаљи коментар