Шта је царско у царском резу, моје искуство

Сећам се књиге "Ватра" у којој је порођај описан тако природно, нимало другачије од порођаја било које друге врсте – жена је клекла на колена и цео посао је урадила сама уз помоћ земљине теже. Да ли је тело жене данас другачије па је царски рез тако неопходан? Чињеница је да спасава животе и мајки и беба. Са овом спознајом ми се ипак чини да је само један месец посвећен царском резу, мало.

Моја трећа трудноћа завршила се оперативним путем. Зарија се родила у 34. недељи (осми месец).

Почетком септембра 2019. године око поноћи осетила сам неки чудан притисак у стомаку и видела назнаке крви. Одмах сам кренула ка Народном фронту. Имала сам осећај да сам у зачараном кругу, јер сам пре непуних годину дана изгубила бебу, такође, у 34. недељи.

Млада докторка ме је погледала и установила да сам почела да се отварам, али да ништа није алармантно, пошто је то трећа трудноћа за четири године. Питала сам да ли је неопходно да одем на приватну клинику и урадим додатне анализе, али ме је уверавала да се вратим кући и да се одмарам.

Сутрадан није било дилеме да опет морам у породилиште. Обимно сам прокрварила. Хитно су ме примили и констатовали да сам отворена шест прстију и дали лекове за сазревање бебиних плућа. Објашњено ми је да је сваки дан бебе у стомаку веома значајан и да ћемо сви да се потрудимо да је сачувамо што дуже.

Добила сам јасне препоруке – немој да се крећеш, може да ти пукне водењак и да крене да испада бебина рука или нога. Застрашујућа реченица у том тренутку. Онда сам сама тумачила шта још не бих смела, вероватно ни да се смејем, сигурно би и то могло да нашкоди.

Сви знају напад заразног смеха када му време није, иако је ситуација била крајње озбиљна. Три дана сам издржала и онда је конзилијум одлучио да је време за царски рез како не бисмо ризиковали да добијем неку инфекцију. Беба је била попречно окренута, тако да је то била једина опција.

Била сам спремна и веровала да ће све проћи у најбољем реду. Предложено ми је да идем у тоталну анестезију због претходног негативног искустава, али сам ипак замолила докторку да размотри опцију спиналне анестезије, како бих била будна и могла да се уверим да је са бебом све у реду.

Процењено је да су сви услови испуњени. У процесу припреме за операцију, најтеже пада једној трудници у осмом месецу што не сме да једе, а онда и одређени број сати ни да уноси течност. Ништа страшно.

Дошао је дан де. Припремљена за порођај, везана завојима по процедури, пребачена сам у салу. Цео тим доктора у овом случају уливао ми је велико поверење.

Добила сам анестезију како не бих осећала доњи део тела, али сам све време била будна и доктори су са мном нормално комуницирали. Стављен је параван како не бих видела сам ток операције, али елем, велико огледало било је изнад моје главе.

Избор је постојао – да жмурим, или да гледам како ми отварају стомак и вадим својим очима како извлаче моју девојчицу.

Свака жена би изабрала исто. Гледала сам!

Ништа ту није царско, ни током порођаја, ни недељама после, да будем прецизна, али осећај да је беба безбедно дошла на свет и заплакала, нема цену.