Знам шта је акушерско насиље, доживела сам га

Трудноћа је текла нормално и пошто сам имала већ једно позитивно искуство нисам ни помишљала да може нешто да крене по злу. Била сам код докторке, "прегледала" је моју нову хаљину и закључила да је са трудноћом све у реду.

Само три дана после тог "прегледа" прокрварила сам и хитно отишла у породилиште.

Била сам 34. недеља трудноће и чула реченицу "нема срчане радње". Јасно је да мајка мора да издржи све. Хитно сам пребачена у салу за порођај и остављена да се породим сама, јер све је већ изгубљено, а управо тог дана попуцале су канализационе цеви на клиници па су морали да направе реорганизацију.

У неком тренутку појавила се докторка коју сам замолила да ме породи на царски рез или да ми дају епидурал, јер ми је било тешко да поднесем порођај са таквим исходом.

"Царски рез на мртву бебу, јел сте ви нормални, па то је операција, може вама нешто да се догоди", рекла је докторка. Сигурно је била у праву – и да је неоправдано тражити царски рез и да нисам нормална.

Прво дете сам родила са епидуралном анестезијом и имала веома позитивно искуство. Тако да сам после преговора са докторком успела да издејствујем да пошаље анестезиолога.

Погледао је мој здравствени картон и питао где сам водила трудноћу. А онда је уследила та поменута кофа увреда. "Ви жене пажљивије бирате фризера него лекара", рекао је анестезиолог док је припремао иглу да ме убоде у кичму.

У неформалном разговору питао ме је и чиме се бавим. "Новинарка сајта РТС-а", одговорила сам и хтела да ме више нико ништа не пита.

Али то је била реченица због које се мој анестезиолог накострешио.

"Новинарка, па теби анестезија сигурно неће деловати. Новинари, тужиоци и судије су највећи шљам овог друштва. Само пишете лажи и продајете се, а тек како долазите на функције...", рекао је доктор и наставио да рутински ради свој посао.

Нисам могла ништа да кажем, било ми је мука, исповраћала сам се, на под поред кревета, то је био мој одговор.

Знам да нисам једина и да после овакве приче свако може да се сети да се слично десило његовој другарици, мами, тетки, ујни...

Акушерско насиље се дешава, то је наша стварност, неко о томе проговори када за то буде спреман, неко никада. Ја као жртва немам снаге да моју причу поновим на суду, можда ће то неко урадити у моје име.

Хвала.