Има ли живота после абортуса

Средином маја у низу америчких држава, попут Алабаме, усвојени су закони који забрањују абортус чак и у случају силовања или инцеста, осим ако трудноћа представља опасност по живот мајке. За докторе који прекрше закон предвиђена је казна и до 99 година затвора.

Упркос томе што су усвојени закони противуставни, они су донесени са веома прецизном намером – да оборе одлуку "Роу против Вејда", којом је амерички Врховни суд пресудио да је забрана абортуса противуставна и да право на приватност омогућава трудници да бира да ли ће обавити абортус.

Када је одлука усвојена 1973. године, седам од девет судија гласало је за њу и она је једна од најважнијих и најконтраверзнијих одлука америчког Врховног суда у његовој историји. Одлука је имала и великог утицаја на законодавства других држава широм света.

Пошто су поменути новоусвојени закони противни њој, о њиховој уставности ће се највероватније поново изјашњавати Врховни суд, само што су овај пут ствари другачије.

Од доласка Доналда Трампа на власт у Врховни суд САД именована су двојица изузетно конзервативних судија, Нил Горсич и Брет Кавано, чији би гласови могли да превагну када се буде одлучивало о новим законима.

Поновно расправљање и усвајање конзервативних закона у овом тренутку у САД није нимало случајно. Трамп је на крилима гласова тврдокорних хришћана и дошао на власт, а сада им узвраћа за подршку.

Криминализација абортуса

Према подацима Светске здравствене организације годишње се обави 25 милиона "небезбедних" абортуса, најчешће у земљама у којима су закони по том питању строжији.

Истраживање је показало да у земљама где је абортус забрањен или дозвољен само у условима опасности по живот мајке, тек један од четири абортуса се обави на безбедан начин. Насупрот томе, у земљама у којима је дозвољен, девет од 10 абортуса се обави на медицински прихватљив начин.

Осим тога, Светска здравствена организација истиче да ограничавање приступа абортусима не смањује њихов број.

Усвајање нових закона у америчким државама одјекнуло је широм света. Удахнуло је живот заговорницима забрањивања абортуса у Пољској, Аустрији, Северној Ирској. Жустра дебата повела се и на Малти, а руски патријарх Кирил је пре десетак дана позвао да се поступи исто како би се Русија изборила са суморном демографском сликом.

Под сличним изговорима се и у Србији често води полемика о потенцијалном укидању абортуса, а жене се називају "чедоморкама".

"Право на приватност, било да је установљено под концептом личних слобода, ограничења државне интервенције или заштите људских права, довољно је широко да обухвати и одлуку жене да ли да прекине своју трудноћу", наводи се у одлуци "Роу против Вејда" Врховног суда САД.

Почињући од претпоставке да жене нису ствари (за шта су морале грчевито да се боре и често због тога кроз историју плаћале својим животима), треба прихватити чињеницу да жене нису ходајући инкубатори који немају права да располажу својим телима.

Напротив, жене су људска бића чија су права неприкосновена и загарантована. Сама чињеница да се неко људско биће приморава на нешто против своје воље веома је узнемирујућа.

Горепоменути закон из Алабаме не предвиђа могућност абортуса ни у случају силовања, што значи да силовану жену, која је остала трудна, сада сопствена држава приморава да носи дете свога силоватеља.

Још апсурднија је чињеница да поједине америчке државе желе да кажњавају лекаре који изврше абортус оштрије него силоватеље.

Начело три тромесечја

Одлуке о забрањивању абортуса се често правдају аргументом да "абортус убија бебе". Заговорници забране тврде да живот почиње по зачетку, односно по оплодњи јајне ћелије.

У одлуци "Роу против Вејда", одлучено је да се фетус не може сматрати особом током читаве трудноће, због чега нема загарантовано право на живот. Наравно, постоје неслагања о томе када фетус постаје особа.

Да би разрешио проблем, суд је утврдио начело три тромесечја. У првом држава не може да спречи жену да прекине трудноћу. Почевши од другог тромесечја држава може да уведе одређене рестрикције на абортус, сем ако је живот труднице у питању. У трећем се фетус сматра "одрживим", односно способан је за живот уз расположиве медицинске процедуре, па држава може да одлучи да га заштити.

Статистички подаци показују да се око 90 одсто абортуса у САД (и већини развијених земаља) обави у првих 12 недеља трудноће.

Из свега овога, питање да ли је и када фетус особа, отворено је за дебату. Оно о чему не може да се расправља јесте питање да ли је жена особа. Зашто онда амерички законодавци не дају предност жени у одлучивању?

Конзервативни сенатори који су изгласали поменуте законе у седам америчких држава често се позивају и на начело "светости живота". Њихово понашање у његовој заштити, међутим, показује да баш и нису много искрени.

Сенаторка из Алабаме Линда Колман-Медисон предложила је амандман по којем би држава морала да обезбеди бесплатну медицинску пренаталну бригу за оне жене којима абортус не би био дозвољен новим законом. Амандман је, наравно, одбијен са 23 гласа "против" и шест "за".

Конзервативни политичари широм САД редовно покушавају да редукују социјалне издатке за сиромашне мајке, гласају против предлога да се уведе плаћено породиљско одсуство или дадиље за самохране мајке, смањују или укидају финансирање предшколских установа итд.

Заговорници "светости живота" су опседнути фетусима до тренутка рођења. Након тога, чини се да их баш брига. Лицемерно је причати о заштити живота фетуса, а онда радити на томе да након рођења има што горе услове за одрастање.

Конзервативни хришћани у САД тврде да је сваки живот свет јер потиче од бога и само он има право да га одузме.

У директној супротности са тиме јесте чињеница да све државе које су донеле законе против абортуса (са изузетком Северне Дакоте) имају институцију смртне казне. Алабама је само дан након усвајања закона о забрани абортуса погубила робијаша убризгавајући му смртоносну инјекцију.

Тексашки посланик Тони Тиндерхолт хоће да оде и корак даље, предлажући закон по којем би за абортус могла да буде прописана и смртна казна.

Толико о "светости живота"...