Српска књижевност у егзилу

Политичка, медијска и културна цензура потпуно је одстранила српског песника и српску књижевност са јавне сцене у Црној Гори, оценили су представници књижевне трибине "Ријеч".

Чланови трибине која окупља српске песнике у Црној Гори, саопштили су да изражавају протест због, како су навели, дугогодишњег стања својеврсног апартхејда или гета у коме се налазе, наводи се у саопштењу достављеном агенцији МИНА.

"Више од десет година, након драматичне поделе на политичкој сцени Црне Горе, српски писци, српски језик и српска књижевност налазе се у егзилу. Књижевност која се ствара на српском језику прећутана је, скрајнута на маргину, минимизирана и под константним обликом цензуре", сматрају представници трибине.

Представници "Ријечи" наводе да медијску цензуру српске књижевности "арогантно и константно" спроводе Јавни сервис и дневни лист Побједа, односно гласила која финансирају грађани.

"А самим тим и српска популација у Црној Гори, што значи и српски писац", појаснили су они. Како су навели, потпуна дискриминација српског песника прогнала га је у посебан вид егзила - у простор "књижевности бараке или катакомбне књижевности".

"Поништавањем идентитета и интегритета српског народа, српског језика и српске књижевности, дежурна идеолошка цензура створила је и ствара нови, једнозначни, искључиво црногорски културно-државни простор, очишћен од српског имена", закључили су учесници трибине.

Потписници саопштења "Ријечи" су Гаро Јовановић, Милица Краљ, Ђорђе Брујић, Бећир Вуковић, Ранко Јововић и Перивоје Поповић. Међу потписницима су и Веселин Ракчевић, Новица Ђурић, Желидраг Никчевић, Ранислав Ачковић, Трипко Драганић, Божо Вучић и Драшко Вулевић.