Добри односи упркос разликама

Решење питања језика у црногорском школству, које оптерећује не само односе Србије и Црне Горе него и црногорску политичку сцену и европску перспективу Подгорице, мора уважити и став црногорске државе и права Срба, држављана Црне Горе, изјавио је црногорски председник Филип Вујановић.

"За то постоје два полазишта - једно је право Црне Горе да определи свој службени језик на начин на који су то учиниле друге државе бивше Југославије. Друго полазиште је постојање респектне заступљености српске језичке заједнице у Црној Гори, која мора бити уважена, као што мора бити отклоњен и сваки ризик дискриминације српског језика или његове асимилације", рекао је Вујановић у интервјуу Танјугу.

Црногорски председник уверен да је могућ договор и решење за назив језика у црногорском школству.

Вујановић истиче да је предлог премијера Игора Лукшића, да се у школама изучава "црногорски/ матерњи језик", доживео као добар компромис, у функцији изналажења решења који ће уважити оба почетна полазишта.

На питање на ком језику ће одговарати на питања у интервјуу, Вујановић је рекао да му се питања постављају на српском, а да ће он одговорити на црногорском.

Шеф црногорске државе свестан је и да питање језика, чијим решењем опозиција условаљавања изгласавање изборног закона, једним од седам предуслова за даљи напредак Црне Горе у европским интеграцијама, може довести у питање даље пут ка Европској унији.

"Не сматрам да је добро да се пут Црне Горе према ЕУ успорава неизгласавањем изборног закона који је усаглашен. Све оно што је у функцији интеграција Црне Горе не треба условљати било којим питањем, па макар и тако важним као што је питање језика", рекао је црногорски председник.

Различитост односа

Вујановић је оценио да су односи Црне Горе и Србије добри, упркос различитом приступу Београда и Подгорице том питању, као и појединим спољнополитичким питањима, и прецизира да те односе обележавају сарадња, партнерство и блискост.

"И у блиским односима постоји, наравно, неједнако виђење и право обе државе да различито виде поједина питања и различито примењују своју државну политику. То просто треба уважити. То јесте реалност. Ми имамо различите односе у неким спољнополитичким виђенима и треба да уважамо наше државне разлике, јер су просто природне и произлазе из онога што су потребе сваке суверене државе", рекао је Вујановић.

Он је као пример навео једнако виђење двеју држава према европским интеграцијама, али и различито према НАТО интеграцијама.

"Сматрам да је то нешто што на било који начин и у било ком смислу треба да обележи однос две државе као различите, али не и да нашу спољну политику доведе до нивоа неког различитог виђења који би генерално угрозио наше добре односе", рекао је Вујановић.

На питање да прокоментарише утисак да све што долази из Србије у Подгорици изазива готово политички одијум, Вујановић је рекао да се, управо у тренутку "имплементације уставне потребе државе да се као службени језик прихвати црногорски, без угрожавања српског, десило нешто што је на одређени начин створило утисак да се то питање не препушта самосталном одлучивању Црне Горе".

Вујановић је у том контексту указао на изјаву српског патријарха Иринеја о црногорској нацији и црногорском језику, које, каже, нису биле конструктивне и у Црној Гори су схваћене као непотребно мешање у "врло важно унутрашње питање".

Била је, навео је, и енциклопедија чији поједини садржаји нису били примерени, као и Стратегија о дијаспори која је садржавала формулацију, које се касније, додуше, Влада Србије одрекла, али која је у Црној Гори негативно примљена.

"Мислим да то није укупно обележје наших односа, али мислим и да они који су блиски, који су пријатељи треба отворено да разговарају о томе и да просто укажу на путеве превазилажења таквих односа", рекао је Вујановић.