Пожар у МОЛ-у, експлозија у Лукоилу – 24 сата параноје која је уздрмала и Србију

У року од неколико сати 20. октобра 2025. године, два инцидента потресла су енергетску инфраструктуру источне Европе. Пожар у мађарској рафинерији МОЛ-а и експлозија у румунској рафинерији "Петротел-Лукоил" – обе кључне за прераду руске нафте у региону – десили су се готово истовремено, покренувши питања о безбедности критичне инфраструктуре и шире импликације за земље зависне од ових постројења, међу којима је после увођења америчких санкција НИС-у и Србија.

Случај Мађарска – пожар који "гаси" помоћ Србији

Пожар у рафинерији МОЛ-а у Сажаломбати избио је у касним вечерњим сатима 20. октобра 2025. године, захвативши "АВ3" постројење за дестилацију нафте. Ово није било обично постројење, пошто конкретна јединица представља приближно 40 одсто укупног капацитета прераде рафинерије, која је иначе једина велика нафтна рафинерија у Мађарској са годишњим капацитетом од 8,1 милиона тона.

Позната и као Дунавска рафинерија, налази се 30 километара јужно од Будимпеште и представља окосни стуб мађарске енергетске безбедности. Постројење прерађује око 160.000 барела дневно и снабдева домаће тржиште и суседне земље кроз систем нафтовода, друмског и речног транспорта.

Пожар је локализован до 21. октобра уз ангажовање око 50 ватрогасаца. Према званичним саопштењима компаније МОЛ, није било повређених, а гласни звуци које су мештани претходно пријавили били су резултат хитних процедура за испуштање гасова кроз бакље – стандардна безбедносна процедура у оваквим случајевима.

Директор производње МОЛ групе Криштијан Пулај категорички је одбацио медијске спекулације о експлозији.

"Нисмо видели никакве знакове да је било какво спољашње мешање играло улогу у избијању пожара", тврди Пулај.

Компанија је нагласила да су сви системи за рано упозорење функционисали адекватно и да је поступак евакуације изведен према протоколу.

До 22. октобра, МОЛ је саопштио да почиње са поновним покретањем јединица рафинерије које нису биле погођене пожаром, истичући да је истрага о узроку инцидента у току. Мађарски премијер Виктор Орбáн је уверио јавност да је "снабдевање Мађарске горивом сигурно" и да се разматра коришћење стратешких резерви ако буде потребно.

Међутим, финансијски аналитичар Тамаш Плецер предвидео је да би пожар могао да поремети производњу рафинерије у наредним месецима, са губитком од приближно 40 одсто дестилационог капацитета на дужи рок. Процењује се да би потпуна обнова "АВ3" јединице могла трајати неколико месеци, зависно од степена оштећења, што би могло имати директан утицај на цене горива у Србији и региону.

МОЛ група је иначе једна од највећих интегрисаних нафтних и гасних компанија у средњоисточној Европи, са годишњим приходима већим од 20 милијарди евра. Било какво дуже затварање капацитета Дунавске рафинерије имало би одјека не само на мађарско тржиште, већ и на целокупан енергетски биланс региона, укључујући и Србију.

Случај Румунија – последице једне експлозије

Истог дана, неколико часова раније, дошло је до експлозије у рафинерији "Петротел-Лукоил" у Плоештију, једној од највећих румунских рафинерија са годишњим капацитетом прераде од 2,5 милиона тона. Плоешти, историјски центар румунске нафтне индустрије, одувек је био стратешки важан за енергетску сигурност Румуније и шире регије.

Према прелиминарним налазима, дошло је до експлозије у индустријском канализационом систему током радова на одржавању.

Повређена је једна особа, 57-годишњи радник који је задобио опекотине и превезен је у болницу у Букурешту.

Досадашња званична анализа указује на то да је дошло до акумулације гаса у инспекцијском каналу услед цурења отпада у канализациони систем, што је довело до брзог саговрења у тренутку када је радник отворио поклопац шахта.

Румунска полиција у округу Прахова отворила је истрагу због могућег непоштовања безбедносних прописа на раду. Компанија "Петротел-Лукоил" саопштила је да се предузимају "превентивне мере у циљу спречавања понављања овакве ситуације" и да се спроводи интерна истрага у сарадњи са надлежним органима.

Рафинерија је већ била ван погона од 17. октобра због обимног ремонта који је требало да траје до краја новембра. Званично, експлозија није утицала на текуће испоруке енергената потрошачима, нити је било штете по животну средину.

Коинциденција случајности

Чињеница да су се два инцидента у рафинеријама – у Мађарској и Румунији – десила истог дана, у размаку од свега неколико сати, природно је покренула питања о могућој координацији или спољашњој интервенцији у контексту геоплоитичких дешава.

Обе рафинерије прерађују значајне количине руске нафте, што је додатно подгрејало спекулације у контексту текућег украјинског конфликта и запдног санкционисања свега што је руско.

Регионални медији су повлачили паралеле са серијом украјинских напада дроновима на руске рафинерије током 2024. и 2025. године. Поједини аналитичари су у мађарско-румунским инцидентима видели могући образац проширења украјинских субверзивних операција на европску инфраструктуру која прерађује руску нафту.

Међутим, званична истрага на терену не подржава теорију саботаже.

Реакције, строго формално

Мађарски премијер Виктор Орбан наложио је 21. октобра комплетну истрагу инцидента у Дунавској рафинерији, ангажујући експертски тим из области индустријске безбедности.

"Морамо разумети шта се тачно догодило и како спречити да се то понавља. Енергетска безбедност Мађарске је од националног значаја", указао је Орбан током посете рафинерији.

МОЛ група је уверила инвеститоре да инцидент неће имати дугорочне финансијске последице на компанију, истичући да поседује адекватно осигурање и резервне капацитете. Акције МОЛ-а на Будимпештанској берзи пале су 3,2 процента дан након инцидента, али су се делимично опоравиле.

У Румунији, министар енергетике Себастијан Бурдуж изјавио је да експлозија у Плоештију "није утицала на националну енергетску безбедност" с обзиром на то да је рафинерија већ била затворена за редовно одржавање. 

Случај Србија – погоршање најгорег могућег тренутка

Оба инцидента, независно од њиховог узрока, указала су на крхкост енергетске инфраструктуре у источној Европи.

Финансијски аналитичари упозоравају да би прекид производње у обе рафинерије истовремено могао привремено да повећа цене горива у региону за пет до 10 одсто, посебно у земљама које зависе од МОЛ-а и "Петротел-Лукоила" за снабдевање. Србија, Словачка и Хрватска посебно су рањиве на поремећаје у ланцу снабдевања из мађарских и румунских рафинерија.

За Србију, ови индустријски инциденти долазе у најгорем могућем тренутку, додатно компликујући ионако тешко енергетско стање. Само десет дана пре пожара у Мађарској, 10. октобра, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто најавио је да ће МОЛ повећати испоруке нафте и горива Србији како би компензовао прекид снабдевања после увођења америчких санкција против Нафтне индустрије Србије, која је у руском власништву. Сада, са могућим значајно смањеним капацитетом од 40 одсто, способност МОЛ-а да помогне Србији је озбиљно угрожена.

Америчка Управа за контролу стране имовине (ОФАК) увела је санкције НИС-у, које су ступиле на снагу 9. октобра 2025. године. Последице су биле директне – Хрватски Јадраснки нафтовод (ЈАНАФ) обуставио је испоруке сирове нафте рафинерији у Панчеву 8. октобра, док међународне платне картице и банке више не могу пословати са НИС-ом.

Председник Александар Вучић упозорио је да ће санкције имати изузетно тешке последице за свакодневни живот грађана.

Истог дана када је дошло до пожара у рафинеријама, Европска унија, односно њен Савет министара енергетике усвојио је предлог за потпуну забрану увоза руског гаса до 2028. године, са забраном транзита руског гаса кроз територију ЕУ према трећим земљама од 1. јануара 2026. године.

За Србију, која увози значајне количине свог гаса из Русије кроз Бугарску, ово представља егзистенцијалну претњу.

Комбинација америчких санкција, ЕУ забране транзита гаса и, сада, пожара у МОЛ-у – који је требало да буде алтернативно решење за испоруке нафте – ставља Србију у позицију без јасног излаза.

Плецер упозорава да би Србија могла да доживи "најгору енергетску кризу" у региону, јер би затварање рафинерије у Панчеву могло "практично паралисати целокупно снабдевање горивом у земљи", управо у моменту када је алтернативна помоћ из Мађарске постала неизвесна због пожара.