Дан сећања на жртве усташког геноцида, слике које никад не бледе

У Спомен-подручју Доња Градина обележава се Дан сећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. Ове године обележава се 80 година од пробоја последње групе логораша из Јасеновца, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у Европи. У систему логора Јасеновац убијено је 700.000 људи – 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја и 127.000 антифашиста. Међу убијенима је и 20.000 деце.

Јасеновац није био логор, већ комплекс логора, а Доња Градина његово највеће стратиште. Ту су логораше из Јасеновца преко реке Саве пребацивали и убијали на најмонструозније начине. Малобројни преживели сведоче о оном што је људском уму необјашњиво и тешко појмљиво.

"Дијете набијају на сабљу и бацају га преко рамена псима који су ту били и ја то гледам. Жена је мртва и избодена", сећа се Добрила Кукољ.

Логори за децу постојали само у НДХ

Независна Држава Хрватска једина је држава која је формирала логор за децу у Горњој Ријеци, Јастребарском и Сиску. Деца су одузимана мајкама које су одведене у Јасеновац и Стару Градишку након офанзиве на Козари. У документу који се данас чува у Музеју на Мраковици, а евдентиран је под називом “Свеска гробара Фрање Иловара” забележен је један од најпотреснијих података.

"И ту имамо запис да је од 1.940 укопано 107 комада дјеце. Дакле они су ту дјецу рачунали на комаде. И за тај укоп, те дјеце, гробар Фрањо Иловар добио је 10.000 куна, а те рачуне је овјеравала часна сестра Гауденција", каже директорка Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић.

Они коју су као деца преживели логоре кажу да заборав не сме да падне на име Дијане Будисављевић. Аустријанка удата за српског лекара, ризикујући властити живот спасила је више од 12.000 махом српске деце. Уредно је водила евиденцију за свако спасено дете у нади да ће их после рата пронаћи неко из породице. Социјалистичке власти одузимају јој картотеку, која тада нестаје.

"Очи у очи са жртвом"

"Док се рецимо у нацистичким логорима у Немачкој и Пољској немачки војник није налазио очи у очи са својом жртвом, овдје у Доњој Градини и Јасеновцу жртва и злочинац налазили су се очи у очи и то је нешто најстравичније забиљежено у историји људског рода", истиче Тања Тулековић.

Топола ужаса данас је симбол страдања и најсвирепијих злочина. Усташе су на хиљаде мушкараца, жена и деце прво мучили, а затим их обесили на овом дрвету са гвозденим чавлима. Ликвидације су углавном вршене без испаљеног метка, секирама, ножевима, камама, а махом дрвеним маљевима.

"Зграби једног затвореника и на тим даскама окружи једном и подигне одсјечену главу и виче – овако ћете сви за Београд", прича Ранко Тороман.

Логор Јасеновац формиран је августа 1941. године, a затвореници су пробој извршили 22. априла 1945. године.