Македонци ваде флеке

Две енциклопедије, које су одвојено током прошле године, издали Македонци и Албанци изазвале су лавину контроверзи због одокативног и прилично слободног тумачења историје. Македонска академија наука и уметности најављује нову, коју би заједно написали македонски и албански академици.

"Сви смо грађани исте државе, имамо исте пасоше и ово није ствар која се тиче само нас и Албанаца, већ свих грађана Македоније", рекао је нови уредник енцикопедијски издања Македонске академије наука и уметности Митко Манџуков.

Манџуков је најавио "озбиљну анализу" постојеће, "Македонске енциклопедије", после које би академици, Албанци и Македонци, дефинисали чврст концепт, који би довео до новог издања, који би могао да задовољи обе стране.

Рат енциклопедија 

Рат енциклопедија почео је пре неколико месеци, када је Македонска академија наука и уметности сачинила "Македонску енциклопедију", у којој се наводи да су Албанци у ту државу дошли у 16. веку, а названи су "Шиптари" и "брђани".

Осим македонских Албанаца, оштро су реаговали и албански лидери са Косова и из Албаније, Саљи Бериша и Јакуп Краснићи који су Скопље упозорили да је објављивање такве књиге "неприхватљиво" и да на тај начин "Македонци само стварају непријатеље".

Албанци чине отприлике четвртину од два милиона становника Македоније.

Македонска академија је повукла спорно издање енциклопедија и сменила безмало читав тим који је радио на њеном старању, укључујући и главног уредника Блажу Ристовског.

"У писање нових текстова треба да буду укључени компетентни аутори, стручни за предмет сваке одреднице, а на њој ће радити и научни радници невећинских етничких заједница у Македонији", навело је Председништво МАНУ.

Осим Албанаца, македонска енцикопледија изазвала је и буру протеста САД и Велике Британије, јер су њени аутори навели да су британски и амерички официри обучавали албанске герилце из Ослободилачке народне армије у камповима у Албанији у време сукоба 2001. године.

Александар албански

После силних расправа и контроверзи коју је изазвала "Македонска енциклопедија", Албанци представили своје виђење историје, под називом "Албанска Македонија".

Први од три тома "Албанске Македоније" најављен је као "снажан" одговор на писаније Македонске академије наука и уметности, чији је садржај разбеснео Албанце, не само у тој држави, већ и у Албанији и на Косову.

На представљању књиге, аутор Нијаз Мухамеди је рекао да су околни народи често присвајали познате личности албанског порекла, наводећи примере композитора Тодора Скаловског и писца Матеа Матеског, али и да у македонској академији и данас има особа које се изјашњавају као Македонци, мада су у ствари Албанци.

Аутор је навео да о пореклу Александра Македонског могу да расправљају само Албанија и Грчка, да су манастир Свети Јован Бигорски изградили Албанци.

"Ово није политички пројекат... То је мој пројекат који има искључиво научни карактер", рекао је Мухамеди, који је најавио да ће наредна два тома из штампе, на три језика, изаћи током следеће године.

Енциклопедија ће садржати оригиналне документе на албанском, енглеском и француском језику, радове познатих историчара, путописаца и албанолога до 16. до 19. века, из којих се јасно види аутохтоност Албанаца у Македонији, рекао је Мухамеди.