Сајам у Мостару - преко привредне сарадње до бољег повезивања и већег пријатељства у региону

Чеп српске производње затвара и босанско-херцеговачка вина и пива, још откако је власник компаније одлучио да 2014. први пут учествује на привредном сајму у Мостару. Од тада стални је излагач.

"Овде имамо велики број купаца и долазимо да испоштујемо те купце. Поред амбалаже намењене за прехрану, радимо и амбалажу за хемијску индустрију као што су боје и лакови и разређивачи", каже Александар Перишић, представник "Галеб метал пака".

Да излаже у Мостару у прилици је 18 компанија из Србије, уз подршку ПКС и Развојне агенције. На то су морале да чекају чак две године због пандемије ковида, а толико је чекала и Мађарска како би постала земља партнер Сајма. У тој улози, пре ње била је и Србија.

За привредницима, на отварање су дошли и званичници. И то два дана после истовремених избора у Мађарској и Србији. После оствареног резултата обећавају да приоритет остаје просперитет овог региона.

"Наш циљ је убрзање европских интеграција на овом подручју. Србију неодложно треба примити у ЕУ, а БиХ мора да добије статус кандидата. После велике изборне победе, ми ћемо на томе радити још одлучније", рекао је шеф мађарске дипломатије Петар Сијарто.

Премијерка Ана Брнабић поручује да ће инфраструктурно повезивање остати фокус и у будућности.

"То је оно што ће нам омогућити бољу привредну сарадњу али то је оно што омогућава такође и боље пријатељство и боље повезивање свих људи на овим просторима. Огроман потенцијал посебно видимо надаље за енергетику, пољопривреду, прехрамбену индустрију, свакако туризам", каже Брнабић.

Излагачи на мостарском Сајму долазе из више од 20 земаља, али учинак се најбоље види код суседа БиХ. У 2021. трговинска размена са Србијом достигла је 2,34 милијарде евра, са Хрватском 2,6.

Бројевима доприноси и политички однос какав је и данас показан код штанда мађарске винарије, где су се окупили званичници из региона. Потребан је био и у претходне две пандемијске године, а тек ће када се заоштри украјинска криза.

"Сусрећемо се са глобалним проблемом инфлације. Стога превасходни циљ нам је да кроз регионалну сарадњу ојачавамо наш регион како би се заједнички позиционирали као један респектабилан простор који је пре свега пожељан за улагања и инвестиције", поручио је Зоран Тегелтија, председавајући Већа министара БиХ.

Предуслов је и стабилна политичка ситуација унутар држава - коју у БиХ ремети неслагање око измене изборног закона.

"Зато је важно да БиХ добро функционише, да се уз подршку међународне заједнице и нас који то желимо - знам да и Мађарска дели тај приступ - направи тај искорак који ће омогућити Хрватима да буду легитимно заступљени и у средишњим представничким телима и извршним, а и на разини федерације", рекао је премијер Хрватске Андреј Пленковић.

У подељеној држави и у још подељенијем Мостару између Хрвата и Бошњака - Срби имају друге проблеме. Шест месеци од последњег сусрета, њихови представници разговарали су са премијерком Србије о могућим решењима.

"Разговарали смо о оним пројектима које треба и можемо да подржимо, оснивању српске куће у Мостару, завршетку саборне цркве, као и изградњи макар једног вртића за српску децу овде у Мостару", каже Ана Брнабић.

Поподне су званичници напустили сајам, а простор од 30 хиљада квадратних метара преузели привредници на још четири дана сајама.