Немачка уздржана према Западном Балкану

Посланици Бундестага нису прихватили нацрт декларације коју је поднела опозициона Социјалдемократска партија Немачке (СПД) којом се од владе тражи да у већој мери подржи укључивање земаља Западног Балкана у Европску унију.

Посланици владајуће конзервативно-либералне коалиције су, одбацујући предлог социјалдемократа, истакли да начелно подржавају даље евроинтеграције земаља Западног Балкана, али да желе да тај процес тече обазриво, дугорочно и без аутоматизма.

"Ми јесмо за јасне европске перспективе, али чврстих обећања о пријему земаља Западног Балкана у ЕУ са нема неће бити", рекао је посланик Хришћанско-демократске уније канцеларке Ангеле Меркел, Петер Бајер.

Социјалдемократе су у нацрту декларације, који је потписао донедавни шеф дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер, предложили да Бундестаг од владе затражи да јој политичка и привредна стабилизација Западног Балкана постану приоритет, као и да влада изричито оснажи обећање са самита ЕУ у Солуну 2003. о европској перспективи региона.

Осим тога, декларација је предвиђала да се од владе захтева да учини све да се давање статуса кандидата или преговори са земљама региона о уласку у ЕУ непотребно не одуговлачи, као и да се, осим испуњења Критеријума из Копенхагена и способности ЕУ за пријем нових чланица, не постављају додатни услови.

Без истоветног третмана за земље Западног Балкана

Посланици владајуће конзервативно-либералне коалиције су истакли да су земље Западног Балкана тренутно у изузетно различитим позицијама када је реч о напретку на путу ка ЕУ, те су одбацили сваку могућност да оне имају и истоветни третман или да "у пакету" почну преговоре и уђу у ЕУ.

Посланици владиних странака су, говорећи о Србији, посебно истакли недостатке када је реч о сарадњи Београда са Хашким трибуналом и о сузбијању корупције.

Оливер Лукшић, посланик Странке слободних демократа, на чијем је челу министар иностраних послова Гвидо Вестервеле, рекао је да његова странка "не одустаје од обећања из Солуна" и да "дугорочни циљ остаје укључње целог Западног Балкана у ЕУ".

"Западни Балкан не сме да постане неевропско острво усред Европе. Али, ширење није циљ само себи. Оно мора да се оријентише искључиво према Критеријума из Копенхагена. Ширење је за нас начелно отворен процес, који мора да тече обазриво", рекао је Лукшић.