Баљвине, сложно село у рату и у миру
Село Баљвине код Мркоњић града у Републици Српкој пример је како се и у најтежим, ратним временима, могу сачувати међунационални односи. Срби и Бошњаци штитили су и помагали једни друге током сукоба у Босни и Херцеговини исто као што су чинили њихови преци у време Другог светског рата.
На једном крају села џамија, на другом црква. Из Доњих Баљвина, где живе Бошњаци са мештанином Шефком Чаушевићем екипа РТС-а отишла је у Горње, где живе Срби и његов пријатеља Марко Вученовић. Присећају се ратних времена када су Срби и Бошњаци штитили једни друге.
Пред долазак војске Републике Српске у село, одржан је састанак са командантом.
"Командат нам каже војска ће доћи али ако ви нисте за то ја вам гарантујем да војник неће ући у Доње Баљвине без ваше дозволе и стварно је тако и било", наводи мештанин Шефко Чаушевић.
Његов пријатељ Марко Вученовић наглашава да су тражили да се људи не дирају.
"Ми смо тражили да се људи не дирају, како смо преживели Други светски рат, ваљда ћемо и ово лудило преживети и ово ће проћи, тако да их нико није дирао", истиче Марко Вученовић.
Све до септембра 1995. године живот у селу изгледао је као да и није рат. Међутим, припадници хрватских снага напредовали су ка Бањалуци, тако да су село напустили сви мештани а потом и војска.
Срби и Бошњаци узајамно су се штитили и у Другом светском рату. Шефко се сећа приче свог даиџе, то јест ујака о томе како су у село дошле усташе.
"Дошао је пред њих и питао - шта хоћете. Да вам очистимо простор од Срба. Не ви то нећете урадити, само преко нас мртвих. Па они су Срби, рекао је усташа. Па шта, они су наше комшије и пријатељи", препричава сећања свог ујака Шефко Чаушевић.
Као некада и данас су међунационални односи одлични.
Мештани овог јединственог села чуде се када чују да у другим деловима БиХ функционише систем две школе под једним кровом. У њиховом сели у школу "Бранко Ћопић" заједно иду Срби и Бошњаци.
"Заједничка школа, нема одвајања. У школу иде троје српских и десеторо бошњачке деце", наводи Шефко Чаушевић.
Његов пријатељ Марко Вученовић истиче да нема раздвајања.
"Нема раздвајања, ту је стадион играју се и уживају заједно", наводи Марко Вученовић.
И проблеми су им заједнички. Иако је село изнад кањона Врбаса, немају воду па док се не изгради давно обећани водовод, за долазак цистерне плаћају и до 150 евра.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар