Нови лист: Орешковић неће завршити као Панић

И Панић је дошао из иностранства и он је каријеру направио у фармацеутској индустрији, а две водеће странке из Србије и Црне Горе, које су још једине тада чиниле СРЈ, довеле су га два месеца после избора, у јулу 1992. за председника владе.

Из више разлога су хтели на тој дужности нестраначку особу без дана политичког искуства, подсећа хрватски Нови лист.

Како оцењује ријечки лист, хрватски премијер управо пролази кроз све што се пре 24 године догађало живописном српском богаташу.

Панић се одмах поставио као да је он заиста премијер и почео је да води своју политику.

Његов приоритет је био да се укину међународне економске санкције наметнуте СРЈ због уплетености у рат у БиХ и притом је био спреман да пристане на све захтеве из света.

Слободан Милошевић се, међутим, није слагао с таквим приступом, па је његов СПС већ почетком августа 1992. хтео да смени Панића. Али, Милошевицев коалициони партнер, црногорски ДПС, стао је на Панићеву страну и он се некако одржавао.

Томислав Карамарко још није отворено кренуо у акцију рушења Орешковића, али пре неки дан му је јавно поручио да му време истиче. Карамарка фрустрира Орешковићево непланирано отезање са сменом директора обавештајне агенције (СОА) Драгана Лозанчића и именовањем Милијана Бркића за министра бранитеља.

Орешковић, међутим, није без савезника, његов ДПС зове се Мост. Како се оцењује у тексту Новог листа, Карамарко би Орешковића већ радо послао назад у Амстердам, па нека тамо прича да је премијер, кад Орешковићу леђа не би чувао лидер Моста Божо Петров, наравно, из сопствених интереса.

Петрову, челнику слабијег коалиционог партера, барем донекле аутономни Орешковић корисна је брана пред ХДЗ-ом.

Осим тога, хрватски премијер је, попут Панића, сразмерно популаран у земљи, јер људи очекују да ће им обезбедити бољи живот, као жто је то успео да учини за себе.

За Панића се, како се подсећа Нови лист, Милошевић показао прејаким и у децембру 1992. упркос жестоком отпору, стигао му је крај.

Провео је на месту премијера СРЈ мање од пет месеци, а из овог би се могло закључити да и Орешковићу следи исто.

Међутим, његова позиција ипак је повољнија него Панићева - противник му је Карамарко чија политичка моћ далеко заостаје за некадашњом Милошевићевом.

Шеф ХДЗ-а врло се лоше котира у јавности изван свог бирачког тела, за разлику од Орешковића, а Карамарко би имао и озбиљних проблема "да наговори Петрова да се реше тог Хрвата из Канаде залуталог у политику", закључује се у тексту ријечког дневника.