Нема помака у спору око имена Македоније

Посета грчког шефа дипломатије Никоса Коцијаса Скопљу у јулу, каталог од десет мера за изградњу међусобног поверења које је он том приликом поднео македонским домаћинима, као и јучерашња узвратна посета министра Николе Попоског, прва таква после 15 година, као и први уопште сусрет неког македонског званичника са председником Грчке, први су сигнали о побољшању климе у односима двеју суседних земаља.

Ти односи би у ствари могли да буду на завидној висини да нема једне, као планина високе препреке, како се изразио Попоски на заједничкој конференцији за новинаре са Коцијасом - спор око имена, оцењује Дојче веле.

Грчка, подсећа радио, оспорава право Македонији да користи своје званично име Република Македонија, и тврди да то име имплицира и територијалне претензије, због истоимене северне грчке провинције, а такође оптужује Скопље за узурпацију античке историје.

Македонија је, са своје стране, већ извршила промену државне заставе на којој је био један антички симбол и званично се декларисала да нема никаквих територијалних претензија.

Због спора око имена, Грчка користи своју позицију како чланица ЕУ и НАТО и блокира евроатлантске интеграције Македоније, наводи немачки радио и подсећа да је чак и Међународни суд правде одлучио да Грчка тиме крши Привремени споразум о уређењу међусобних односа са Македонијом.

Спор око имена био је у фокусу и јучерашњих разговора два министра спољних послова.

Помака нема, јер, како је рекао Попоски, "постоје суштинске разлике у позицијама двеју земаља".

Коцијас је прокоментарисао да обе државе трагају за "часним компромисом који ће победити иредентизам и екстремни национализам на обе стране".

Али помак се у овом тренутку није ни могао очекивати, оцењују аналитичари.

"Све док су 'Независни Грци' део коалиционе владе, мало је вероватно да ће спор око имена бити решен. За њих је неприхватљива чак и званична грчка позиција о сложеном имену које ће садржати и реч Македонија", оцењује Танис Докос, директор атинске невладине организације Фондација за европску и спољну политику (ЕЛИАМЕП) у интервјуу за Дојче веле.

Он каже да је позиција Сиризе далеко умеренија, иако би требало рећи да је "тврдокорни национализам раширен кроз целокупни политички спектар".

С друге страна, утисак у Атини је да македонски премијер Никола Груевски никада није озбиљно размишљао о компромисном решењу и да жртвује дугорочне стратешке интересе своје земље, каже он.

Његова позиција да било које решење мора бити потврђено на референдуму, због чега и Грчка мора да учини исто, иако звучи разборито и демократски, вероватно је у суштини покушај да се подрије могуће решење, каже Докос и додаје да о међудржавним уговорима на тако осетљивим темама, треба да одлуче влада и парламент.

Ипак, обе стране раде на побољшању климе у односима и имају веома сличне стратешке интересе.

Коцијас и Попоски јуче су разговарали о потенцијалима за даљу сарадњу у више сектора, као што су привреда, туризам или могуће повезивање енергетских сектора двају суседа, као и о владавини права у региону, борби против организованог криминала и избегличкој кризи.

Обострано је наглашено да је потребна већа сарадња да би се направило све што је могуће да се створе бољи и хуманији услови за избеглице које се крећу ка Западној Европи.

Ограда коју је Македонија подигла на граници са Грчком, према речима Попоског, привременог је карактера, јер македонске власти сматрају да ограђивање у Европи није дугорочно нити трајно решење проблема са избеглицама.

Докос каже да је посета Попоског Грчкој симболичан корак на путу ка нормализацији односа.

"Суседне државе, државе које имају много заједничких интереса, али и брига о различитим питањима, морају да учестало контактирају на различитим нивоима. У последње време има више контаката између невладиних организација и то је позитиван развој", наглашава он за немачки радио.