Амнести: Власти у БиХ да престану са порицањем злочина и неправдом

"Двадесет година након потписивања мировног споразума који је окончао рат у Босни и Херцеговини, решавање судбине стотина несталих остаје утопија, док дискриминација и сраман недостатак политичке воље наставља да блокира приступ владавини права, истини и одштетама жртвама", саопштио је Амнести интернешнел.

У саопшењу се наводи да је Дејтонски споразум, потписан 14. децембра у Паризу, неспорно окончао оружани конфликт у ком је животе изгубило више од 100.000 луди, али да од тада политички лидери у БиХ не успевају да покажу пуну посвећеност правди и одштети према жртвама.

"Лидери у БиХ морају одмах да одблокирају приступ правди, истини и ратним одштетама за жртве, укључујући жртве сексуалног насиља. Овим фундаменталним корацима БиХ ће омогућити да се оставе по страни духови прошлости", изјавио је заменик директора ове организације Гаури ван Гулик.

Амнести интернешнел критиковао је политичке лидере, посебно представнике српске мањине у Републици Српској, да непрестано стоје на путу откривања ратних злочина и привођењу одговорних правди.

Они су навели да је недавна одлука о суспензији сарадње са државним судом БиХ даље ограничавање ефикасне истраге и привођења одговорних, од којих се неки могу налази на територији РС, пред лице правде.

Амнести интернешнел позива власти у БиХ да се потпуно посвете решавању судбина преко 8.000 несталих у рату и да обезбеде све информације које могу да доведу до истине, правде и одштете породицама страдалих.

У саопштењу поводом 20 година од потписивања Дејтонског споразума констатовано је да су многе приче преживелих и њихових породица остале неиспричане, други се боре да пронађу заосталу документацију, док су поједине случајеве успешно угасиле административне препреке.

Влада није применила Закон о несталим особама усвојен 2004. године, који је имао за циљ оснивање фонда за помоћ породицама у рату.

"Овај закон садржи кључну везу за обезбеђивање одштете породицама несталих у рату, од којих се многе налазе у тешкој финансијској ситуацији након што су изгубиле главног хранитеља у породици. Нема више времена за губљење", рекао је Гаури ван Гулик.

Откривање судбине несталих додатно је отежало смањење трошкова Института за нестала лица којим се смањују капцитети за нове ексхумације, провере и идентификације посмртних остатака, наводи се у саопштењу.

Амнести интернешнел је саопштио да је трогодишњи оружани сукоб између снага Републике Босне и Херцеговине, снага босанских Срба и босанских Хрвата обележило је оснивање концентрационих логора, сексуално насиље и етничко чишћење.

У масакру у Сребреници, најгорем злочину на територији Европе од другог светског рата, страдало је више од 8.000 мушкараца и дечака, навела је та организација.

У саопштењу Амнести интернешнела се наводи да чак и у случајевима када је суд пресудио да је дошло до сексуалног насиља, одштета се не исплаћује директно жртвама, које су приморане да у цивилним тужбама откривају свој идентитет.

"Супротстављени интереси политичке елите у БиХ константно негирају право на одштету и реинтеграцију у друшво ослобођено од дискриминације. Време је да политички лидери у овој земљи покажу праву политичку вољу и да обезбеде владавину права и достојанствен живот за преживеле", закључује се у саопштењу.