Хрватска, "Олуја" у односима председнице и Владе

Пошто је жестоко гранатиран, хрватска војска је ушла у Книн, тада већинско српски град. Сломљен је отпор Републике Српске Крајине.

Две деценије касније, на ванредној конференцији за новинаре на којој није било питања, у два и по минута, хрватска председница поручује да централна прослава "дана победе" мора бити у Книну, а војна парада дан пре или после.

"Сматрам да тај дан мора бити дан победе, а не подела. Свака држава има датуме и симболе око којих не сме бити несугласица. У Хрватској је то 5. август. Као председница имам моралну обавезу да учиним све да би се национално заједништво очувало и оснажило. Централно место прославе постао је Книн, као симбол победе и слободе, и јасно ћу заступати став да тог дана само у Книну може бити централна прослава", рекла је Грабар Китаровић. 

Додала је да је спремна да прихвати одржавање војне параде у Загребу, за шта се залаже Влада, уочи или после 5. августа, али да у томе треба водити рачуна о трошковима, с обзиром на тешку економску ситуацију.

Предлог Владе да се годишњица "Олује" обележи 5. августа прво у Книну, потом војном парадом у Загребу, оштро је критиковао део бранитеља, али и ХДЗ, из којег је председница.

Бранитељима је "Олуја" светиња и боје се покушаја еутаназије за њих најсјајније војне победе. Док ове полемике служе за унутарполитичке обрачуне између Банских двора и Пантовчака, односно седишта премијера и председнице, четвородневна акција Србима је синоним за етничко чишћење.

Тада су са територије Републике Српске Крајине кренуле избегличке колоне у којима је било више од 200.000 људи.

Двадесет година касније списак проблема Срба у Хрватској и даље је дуг – станарска права, имовина, пензије.

"Ми у тој дискусији не учествујемо, наше институције ће као и сваке године тако и ове године припремити нешто значајније обележавање егзодуса. Што се тиче пензија, ствари су нерешене, а што се тиче станарских права, то се решава кроз програм стамбеног збрињавања, који се одуговлачи и отежава када је реч о откупу станова које су добили", каже Милорад Пуповац.

Према подацима хрватске владе, 2010. године регистровано је 130.000 повратника српске националности. Али, тек сваки трећи сада живи на територији те земље.

Хрватска акција "Олуја" је довела до егзодуса више од 200.000 Срба с подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације. У акцији је убијено или нестало више од 2.000 људи.