Комеморација у Јасеновцу

Уз преживеле логораше, на комеморацији су били хрватски премијер Зоран Милановић и председник Сабора Јосип Леко, више министара, градоначелник Загреба Милан Бандић, као и представници верских заједница, дипломатског кора и антифашистичких удружења, преноси Бета.

Није, међутим, дошла председница Колинда Грабар Китаровић, што показује нове несагласице у државном врху.

Премијер Хрватске Зоран Милановић истакао је да се држава Хрватска темељи на ЗАВНОХ-у, а не на НДХ, што је потврђено и у Уставу, и истакао значај партизана.

"За мене је у Другом светском рату постојала само једна хрватска војска, то су били хрватски партизани и партизани Хрватске", нагласио је Милановић пред више стотина људи окупљених у Јасеновцу.

Нагласио је да треба стално подсећати на оно што се догађало у јасеновачком логору и на другим местима. Премијер је рекао да треба говорити о убиствима после Блајбурга, али не на Блајбургу.

"Од тога нико не треба окретати главу и о томе треба отворено говорити. Али, Блајбург је место жала и комеморације пропасти Независне Државе Хрватске, државе која није била држава хрватског народа и против које су хрватски народ и српски народ у Хрватској устали јер нису могли да трпе неправду", нагласио је Милановић.

Свој говор Милановић је завршио поруком: "Живео хрватски антифашизам, живела хумана и модерна Хрватска." 

Председик Сабора Јосип Леко упозорио је да ни данас нису потпуно поражене идеје нацизма и фашизма, а председник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Фрањо Хабулин на стално подсећање на ужасе усташког режима, јер се, како је рекао, над Хрватском и данас надвија опасност фашизације.

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић на комеморацију је као свог изасланика послала филмског продуцента и оскаровца Бранка Лустига, који је као дете био у логорима Аушвиц и Берген-Белсен. 

Грабар Китаровић, која је за председницу Хрватске изабрана као кандидат ХДЗ-а, жртвама Јасеновца сама је одала почаст у среду, 22. априла, на сам дан пробоја логораша. Тамо је отишла ненајављено и без пратње медија, а јавност је о томе обавештена тек саопштењем из прес-службе хрватске председнице.

Комеморација у Јасеновцу је посвећена обележавању годишњице пробоја затвореника из усташког логора, који се догодио 22. априла 1945. Покровитељ скупа је Хрватски сабор.

Концентрациони логор Јасеновац био је логор смрти и највеће стратиште у Хрватској. Формиран је током Другог светског рата као место затварања, присилног рада и ликвидације првенствено Срба, Рома, Јевреја, али и Хрвата и других у циљу стварања етнички чисте територије квислиншке НДХ.

У том логору су од августа 1941. до 22. априла 1945. људи убијани због своје верске, националне или идеолошке припадности. У његовом саставу су били логори у Брочицама, Крапју, Јасеновцу и Старој Градишки.

До сада се знају имена укупно 83.145 жртава. Од тога је 47.627 Срба, 16.173 Рома, 13.116 Јевреја, 4.255 Хрвата и 1.128 Бошњака. Међу страдалима било је више од 20.000 деце.