Ципрас у Москви гради дипломатску равнотежу?

Атина је одлучила шта ће – с једне стране грчка криза се мора "решити у оквиру европске породице", а с друге су "односи са земљама изван ЕУ" што је "потпуно друга ствар", сумирао је министар финансија Јанис Варуфакис у интервјуу објављеном у понедељак у грчком финансијском дневнику "Нафтемборики".

Према речима грчког министра, нема сумње да Грчка финансијску помоћ тражи само од својих европских партнера, али она, као и остали, негује билатералне односе и с трећим земљама.

Министар не каже да су, констатује АФП, дводневне посете европских званичника Москви ретке због украјинске кризе која је тешко погодила односе ЕУ и Русије. Ипак, Алексис Ципрас ће се састати с председником Владимиром Путином и премијером Дмитријем Медведевом ради разговора о "привредној и трговинској сарадњи, о инвестицијама, енергетици, туризму и култури", најавио је његов кабинет.

Министар иностраних послова Никос Коцијас тамо је већ био, у фебруару, мање од три недеље након победе странке радикалне левице Сиризе на изборима 25. јануара, а премијера ће Кремљ поново угостити у мају, као једног од свега неколико лидера из ЕУ на прослави 70. годишњице савезничке победе у Другом светском рату.

Мада су се све владе Грчке добро односиле према Русији, тешко да је у том контексту реч о обичним дипломатским односима, сматра АФП.

Упозорења су стигла брзо – председник Европског парламента Мартин Шулц затражио је прошлог викенда у изјави за немачки лист Ханоферише алгемајне цајтунг – да Ципрас "не узнемирава своје европске партнере" доводећи у питање једногласност Европске уније у ставу према Русији.

И то баш у време када грчка влада марљиво преговара с повериоцима – Европском унијом и Међународним монетарним фондом, ради исплате последње транше кредитне помоћи, виталне за финансијски опстанак грчке државе.

У интервјуу за Рајнише пост, немачки министар привреде Зигмар Габријел умањио је значај опасности по геополитичку безбедност. "Не могу да замислим да је ико у Атини спреман да окрене леђа Европи, и да се баци у загрљај Русије", рекао је он.

С тим се не слаже Константинос Филис, директор истраживања у Институту за међународне односе у Атини, који тврди да се "Ципрасова влада упустила у ширење сумње у своје намере међу Европљанима, којима тиме поручује да 'ништа никада није сигурно' ".

Али, према његовим речима, реч је о "тактици", а не о дипломатском преокрету. "Грчкој је потребна ЕУ, а Русији треба Грчка у ЕУ и НАТО-у да би стекла подршку док је под критиком и под економским санкцијама", додао је он.

Грчка је једна од европских земаља које се противе санкцијама Москви. Алексис Ципрас је у интервјуу прошле недеље руској агенцији Тас поновио да санкције "ничему не воде".

Више него као "алтернативу" за своје европско сидриште, Грчка види Русију као "додатну карту" за своју дипломатску игру "у којој се може показати као земља с много савезника", рекао је Филис.

Атина у том смислу иде по свим дипломатским азимутима: по Европи, по САД – где је од недеље министар Јанис Варуфакис, као и по Кини.

Поред игре савезништава, током посете Москви разматраће се врло конкретне теме: цена гаса, перспектива продужавања кроз Грчку планираног гасовода између Русије и Турске "Турски ток", руски ембарго на грчке пољопривредне производе, руске инвестиције у Грчкој, посебно у трагање за нафтом и у државну грчку железничку компанију ТРАИНОСЕ.

"Ципрас се обраћа и свом бирачком телу", додао је Танос Веремис, потпредседник Грчке фондације за међународна истраживања – ЕЛИАМЕП: "Реч је о томе да покаже да се његова влада креће, да настоји да нешто постигне", закључује АФП.