Победа Китаровићеве увертира у изборе?

Аналитичари су сагласни и да је резултат "очекивано тесан", а политиколог Бошко Пицула сматра да ће победа Колинде Грабар Китаровић на шестим председничким изборима од стицања независности Хрватске "дефинитивно динамизирати" политичку сцену, јер је Хрватска ушла у годину у којој би требало да буду одржани парламентарни избори, преноси Танјуг.

"Ово је подстицај коалицији Хрватске демократске заједнице да још уверљивије наступи на тим изборима", каже Пицула, који је уверен да је ХДЗ победом на председничким "готово осигурао" победу на парламентарним изборима, пише Хина.

С друге стране, додаје, владајућа Кукурику коалиција ће се у последњој години мандата суочити с питањем легитимитета према бирачима.

"Ово је порука Јосиповићу колико и целокупној власти, јер су их бирачи перципирали као једну целину", наводи Пицула и наглашава да су избори показали да је хрватско бирачко тело потпуно подељено и да ту није реч само о подршци кандидатима него и о политичкој подели земље на пола.

Професор загребачког Факултета политичких наука Здравко Петак истиче да ће победа Колинде Грабар Китаровић бити нова ситуација и за хрватску владу.

"Колинда Грабар Китаровић је више пута истакла да ће на неки начин, унутар овлашћења која јој Устав допушта, покушати да политички продрма ту владу", подсетио је професор.

Петак упозорава да се влада "дефинитивно мора пренути", чак и да је резултат био другачији и да ће то сигурно бити додатни притисак на владу.

Навео је такође и да би Колинда Грабар Китаровић можда била за то да се покуша стварање политичке платформе заједништва поводом реформи на нивоу Хрватске и да је кључно хоће ли нова председница и влада наћи консензус.

"До сада никаквог озбиљнијег разговора и сарадње у оним стратешким питањима развоја Хрватске између владајуће коалиције и ХДЗ-а и његових коалиционих партнера није било. То је тај нови момент који може бити последица ових избора", оценио је Петак.

Упитан што је, према његовом мишљењу, узрок пораза Иве Јосиповића, односно победе Колинде Грабар Китаровић, рекао је да су то апсолутно резултати владе и чињенице да су бирачи који су хтели промену на Пантовчаку изразито лоше оцењивали рад владе премијера Зорана Милановића, а Јосиповић је био кандидат те политичке опције.

Сматра да је кључни момент, када је реч о Јосиповићевом губитку избора, то што је на неки начин увек давао врло увијене коментаре о изразито лошим социоекономских показатељима, лошем запошљавању и исељавању младих, лекара, деложацијама...

Прва председница у историји Хрватске освојила је 50,74 одсто гласова, док је председнику у одласку поверење указало 49,26 процената гласача.

Према најновијим, привременим неслужбеним подацима Државне изборне комисије, који се заснивају на 99,98 одсто бирачких места, разлика је 1,48 процената у корист Колинде Грабар Китаровић.

Како је прецизирано, кандидаткиња ХДЗ-а добила је 1.114.865, а њен противкандидат 1.082.430 гласова, што је разлика од 32.435 гласова на изборима на које је изашло 59,06 процената бирача.

Новоизабрана председница најмлађе чланице Европске уније на дужност по закону ступа последњег дана мандата одлазећег председника Јосиповића, који је петогодишњи мандат преузео 19. фебруара 2010. године.

Колинда Грабар Китаровић ће пре преузимања дужности пред председником Уставног суда положити свечану заклетву којом се обавезује на верност Уставу.

Традиционално, свечаност инаугурације председника Републике одржава се на Тргу Светог Марка у Загребу и до сада је одржано пет таквих церемонија.

Председничка дужност је неспојива с било којом јавном или професионалном дужношћу, а шеф државе не сме бити ни члан политичке странке, што значи да ће Колинда Грабар Китаровић морати да поднесе оставку на дужности у ХДЗ-у и о томе обавести Хрватски сабор.