Истрага: Трајковски није био жртва атентата

Представљајући извештај истражитеља, Кулић је рекао да су овим налазом елиминисана сва ранија нагађања да је Борис Трајковски заправо убијен у планираном атентату, преноси Хина.

Aвион типа "кингаир" је 26. фебруара 2004. године ударио у једно брдо на прилазу Мостару при покушају слетања на аеродром и том приликом су са македонским председником погинула два пилота и седам путника.

Истрага која је спроведена непосредно после несреће утврдила је како је удес био резултат техничких пропуста и грешака пилота, а Кулић је подсетио да су македонске власти биле незадовољне тим налазима, па су тражили додатне провере.

Македонска истражна комисија је четири године прикупљала доказе и на тој основи затражила нову истрагу, појаснио је Кулић. У новом истражном тиму било је десет стручњака из БиХ, Србије, Македоније, а консултације су обављене и са стручњацима из Хрватске.

"Ја сам и раније говорио да треба да отворимо нову истрагу јер су македонски медији спекулисали о атентату на Трајковског", рекао је Кулић додајући како је било "битно потврдити или оповргнути тврдње о атентату".

Лоша обука пилота

Накнадна истрага утврдила је мноштво пропуста који су довели до трагедије.

"По нашим анализама, главни узрок удеса је седам пилотских грешака", казао је Кулић који је притом детаљно описао и представио сваку од њих – од лоше обуке пилота, само једне мапе терена доступне пилотима, до игнорисања инструменталних упозорења на ниску висину.

Пилот који је управљао авионом никада није завршио обуку за инструментално летење, а копилот такође није био оспособљен за такву врсту летења.

Истражитељи су констатовали да лет није смео ни да буде изведен због изузетно лоших временских услова.

"Због лоших временских услова, тог дана према Мостару нису полетели ни тадашњи председници Хрватске односно Србије. Стање авиона био је додатни проблем.

"У Македонији је стање било веома лоше. Њихов сервис био је у изузетном расулу", рекао је Кулић појашњавајући како је та служба имала само једну стално запослену особу, а ни тај механичар није имао доказе да је квалификован за тај посао.

Мухарем Шабић, професор на Саобраћајном факултету у Сарајеву који је био члан истражног тима, рекао је да је авион био неуобичајено лоше опремљен.

Имао је само аутоматског пилота, ГПС и локатор места несреће.

"Уобичајено је да авиони који превозе важне особе имају инструмент који би у лошим временским условима показивао удаљеност од земље, а овај то није имао", казао је Шабић.

Спорно и одржавање авиона

Додао је како је и одржавање авиона било спорно јер током годину дана није забележена ниједна интервенција на летелици односно подаци о њеном сервисирању.

Чак је и тзв. црна кутија која је након удеса вештачена у Немачкој била неисправна, па су остали забележени само разговори пилота у кабини, али не и подаци о самом лету.

"Још 2003. године, македонске власти су пропустиле да региструју да авион није за летење", казао је Шабић.

Авион није пао због тога, али стање у којем се налазио битно је допринело удесу, закључак је истражитеља.

Такође су констатовали да је мостарски аеродром технички био лоше опремљен, па тако није имао ни радар.

Целокупни истражни материјал предан је правосудним органима Македоније и БиХ, а Кулић је рекао како се на основу тога може утврдити и кривична одговорност за пропусте који су довели до трагедије.