Лагумџија крив за неуспех преговора са Филеом?

Главни кривац за неуспех последњих преговора седам лидера најутицајнијих странака БиХ и европског комесара за проширење Штефана Филеа, о могућности да се представници националних мањина могу кандидовати за највише државне функције, је председник СДП-а Златко Лагумџија, пише загребачки Вечерњи лист, у издању за БиХ.

Лист сазнаје да је почетак јучерашњег састанка Филеа са лидерима БиХ изненадио све домаће политичаре због тога што се, након тешких политичких и социјалних напетости и протеста у БиХ, који су кулминирали нередима, уопште разговара о спровођењу пресуде Европског суда за људска права у предмету Сејдић и Финци.

Шесторица политичких челника који су остали са Филеом, након што је председник СНСД-а Милорад Додик напустио састанак, после само три сата преговора били су спремни да прихвате предлог који би довео до договора о спровођењу пресуде Европског суда.

Онда је, додаје се, на сцену ступио Лагумџија тврдећи да се тим предлогом наставља даља подела БиХ и то је, како се тврди, кључни детаљ разговора који су трајали готово десет сати.

Вечерњи лист пише да су чак и председници ХДЗ-а БиХ Драган Човић и Лагумџија предложили да није рационално разговарати о спровођењу пресуде Европског суда уз тешку политичку и безбедносну ситуацију у БиХ.

Ипак, Филе је поново отворио споразум о 14 раније договорених тачака, а који утврђује појединости договора око промене изборног система.

При томе се дошло до расправе треба ли изборни модел да буде саставни део Устава БиХ или посебног закона, те на који би начин би евентуално могле да се мењају ове одредбе - двотрећинском већином у оба дома и сва три национална клуба.

У једном тренутку, пише лист, на столу се унутар бошњачког политичког круга појавио предлог како дефинисати изборна потподручја у Федерацији БиХ с предлогом који би одговарао захтевима Хрвата.

Тај предлог, као се наводи, подразумевао је да је Федерација БиХ једно изборно подручје. У њему победник избора постаје члан Председништва БиХ и претпоставља се да је то кандидат који долази с подручја већинских бошњачких кантона. Други, пак, члан Председништва БиХ постаје кандидат који је други по броју гласова с јединствене листе, али уз услов да у четири фиксна кантона има натполовичну већину гласова.

Реч је о Посавском, Херцеговачко-неретванском, Западно-херцеговачком и ХБ кантону.

И за избор другога члана БиХ Председништва било би кључно добити подршку бирача из ових кантона где живе у највећем броју Хрвати.

Такав предлог, како се наводи, уз председнике два ХДЗ-а Драгана Човића и Мартина Рагужа подржали су челници српских странака, а бошњачки лидери, СДА Бакир Изетбеговић и Савеза за бољу будућност Фахрудин Радончић, нису имали ништа против.

Али, пише лист, тада је на сцену ступио Лагумџија који је рекао да се тим предлогом даље цепка БиХ и да неће дићи руку за такво решење. Уследила је кратка пауза да би се договор усагласио.

Када су се, пак, бошњачки политичари вратили на састанак, сви су били јединствени у ставу да тај предлог има мањкавости на шта је наводно приговоре упутила и Венецијанска комисија, пише лист.

Тако је, додаје се, пропао и последњи покушај за говор о спровођењу одлуке Европског суда у предмету Сејдић и Финци, бар у овој години с обзиром на то да ће избори бити спроведени у мају за Европски парламент, а у октобру и избори са Парламент БиХ.

Зато је Филе на завршној конференцији за новинаре јуче у Сарајеву поручио да је његова мисија завршена, односно да се спровођење поменуте пресуде враћа у институције БиХ.

Остаје, наиме, нејасно да ли ће без спровођења пресуде у предмету Сејдић и Финци утицати на легалност избора у БиХ.