Вуковар, Дан сећања у две колоне

Обележавање 22. годишњице страдања Вуковара и Дан сећања на жртву тог града 1991. године протекло је уз поделе, а све се претворило у антивладин догађај.

Највиши државни званичници били су спречени да у колони сећања оду до Меморијалног гробља, па су венце положили на месту масовне гробнице у Овчари.

О поделама, које су последица постављања двојезичних латинично-ћириличних табли у Вуковару почетком септембра, сведочиле су две колоне сећања формиране данас у Вуковару.

Једна колона је била службена, на челу с највишим хрватским званичницима, а друга, названа "вуковарска колона", на челу с делом ратних ветерана окупљених у Штабу за одбрану хрватског Вуковара.

Штаб, који се противи ћирилици у Вуковару, своју је колону повео према Меморијалном гробљу жртвама рата још док је трајао службени програм у кругу болнице, и њој се придружио највећи део грађана.

У тој су колони били и представници опозиционе Хрватске демократске заједнице и генерали Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак, које је Хашки трибунал прошле године ослободио одговорности за ратне злочине почињене током и после војно-полицијске акције "Олуја", 1995.

У службеној колони био је цео државни врх на челу с председником Ивом Јосиповићем и премијером Зораном Милановићем, али и ратни команданти одбране Вуковара Миле Дедаковић и Бранко Борковић, као и председник Српског народног већа Милорад Пуповац.

Активисти Штаба за одбрану Вуковара у неколико наврата блокирали су пролазак службеној колони, а после консултација представници државног врха одлучили су да одустану од учешћа у мимоходу и венце су положили на месту масовне гробнице на Овчари.

Из Владе су саопштили да нису одустали од колоне сећања и полагања венаца на Меморијалном гробљу, већ да су били спречени да се придруже колони.

Протоколом обележавања Дана сећања било је предвиђено, као и свих претходних година, да се учесници обележавања окупе у кругу болнице одакле се у једној колони сећања кретало до Меморијалног гробља.

Председник Хрватске Иво Јосиповић оценио јe да је реч о опструкцији која показује да "онима који су је организовали није стало ни до Вуковара, ни до пијетета".

Премијер Зоран Милановић рекао да су у Штабу очито колону доживели као утакмицу, али да за њега то није утакмица.

Председник Сабора Јосип Леко жали што државном врху није омогућено полагање венаца. "Вуковар је био и остао симбол без обзира на то ко из дневнополитичких разлога ради ове поделе", нагласио је Леко.

Милорад Пуповац je оценио да је спречавање представника државног врха да се прикључе вуковарској колони сећања још једна несрећа Вуковара, поред оне коју је већ преживео.

"На велику вуковарску несрећу, ово је још једна несрећа. Треба учинити све да се то више никада не понови", изјавио је Пуповац, наводећи да жали што се Вуковар као место пијетета "претвара у место политичких обрачуна".

Поделе у Вуковару критиковао је и део ветерана, међу њима ратни команданти града.

Анте Готовина је оценио да је Вуковар град хероја. "Дошли смо да се поклонимо жртви овог града и његових људи с пијететом, да одамо почаст нашој браћи и сестрама, они су се борили за своје домове и за своју домовину и с нама су. То је оно што је важно", рекао је Готовина.

"Треба се сетити ко нам је то учинио, ко нам је у наслеђе оставио толико бола и туге, морамо га јасно обележити и рећи ко је био агресор", рекао је Младен Маркач.

"Блато се блатом не пере, један на другог кад набацују блато, проблем решити неће. Ово је дан посебног пијетета, бог је велики, ипак смо сви заједно и јединствени у једној колони од болнице до гробља", рекао је Бранко Борковић из Штаба за одбрану хрватског Вуковара.

Према проценама медија, у Вуковару се окупило неколико десетина хиљада грађана из целе Хрватске, док је градоначелник Жељко Сабо прецизирао да их је око 40.000.

Прошле године у Вуковару је на Дану сећања било рекордних 50.000 учесника.

На данашњи дан пре 22 године, јединице ЈНА ушле су у хрватски град Вуковар чиме су окончане тромесечне борбе у којима су погинуле хиљаде људи, а готово читав град је разрушен.