Ћириличне табле остају у Вуковару

После четири сата преговора хрватског премијера Зорана Милановића са представницима такозваног Штаба за одбрану Вуковара, договорено је да се испред табли с двојезичним натписима уклоне металне ограде и полицајци који су их чували, јављају хрватски медији.

Састанак је одржан у Вуковару под јаким обезбеђењем.

Према речима Томислава Јосића из Штаба за одбрану Вуковара, није постигнут никакав велики договор, али су састанак искористили да упознају премијера са стањем у Вуковару и својим аргументима.

"Договорили смо се да се полиција склони са улица, као и полицијске ограде. Град ће почети опет нормално да дише. Свакако да ће бити још састанака, како би се пронашло неко решење да се ситуација смири на добробит свих грађана", рекао је Јосић, преноси Вечерњи лист.

Премијер Милановић потврдио је да ће се полиција померити са улица и да је за то већ издао наредбу.

"Увек када дођем у Вуковар сазнам нешто ново, али и неке ружне ствари за које нисам знао. Можда сам и досадан, али закон се мора поштовати. Закон може бити добар, лош, али је закон", јасан је Милановић.

Каже да постоје разни модели решавања проблема, али и да постоје минимални стандарди испод којих Влада не може ићи.

Није договорен нови термин састанка, а четири плоче које су постављене засад остају на зградама.

То је био први састанак премијера са противницима ћирилице након вишенедељних протеста и инцидената због постављања и скидања двојезичних табли на пет вуковарских зграда локалне самоуправе.

Најпре су противници ћирилице одбили позив премијера, који им је поручио да су за њих "врата Владе увек отворена", али је сусрет ипак договорен уз посредовање министра бранитеља Петра Матића.

Милановић је, наиме, прошлог четвртка на седници Владе рекао да је спреман да разговара са бранитељима Вуковара, али не и са бранитељима других градова који у Вуковар долазе да би изазивали инциденте.

Срби у Вуковару стекли су право на употребу ћирилице у званичној употреби, након што је попис становништва 2011. године показао да у том граду живи најмање једна трећина грађана српске националности.