Финансијске санкције Брисела за БиХ

Европска комисија ће увести санкције Босни и Херцеговини и ускратити јој половину средстава из фондова ЕУ, пошто европски комесар Штефан Филе и политички прваци Срба, Бошњака и Хрвата из БиХ нису постигли договор о два кључна питања за функционисање политичких установа и евроинтеграцију БиХ.

Како се наводи, лидери Срба, Бошњака и Хрвата из БиХ нису испунили ниједну од обавеза, које су преузели и потписали 1. октобра у вези са та два питања.

Председник Републике Српске и лидер странке СНСД-а Милорад Додик рекао је да је проблем искључиво у бошњачко-хрватској федерацији, а да је РС већ пристала да се уставним изменама постигне тражена равноправност за изборе за председништво и Дом народа у парламенту БиХ, с тим да РС и даље остане једна изборна јединица.

Министар спољних послова БиХ и председник СДП-а Златко Лагумџија је указао да у Федерацији Босне и Херцеговине није решен спор у вези са начином избора на водеће функције, и одбацио је могућност да се Федерација подели на две изборне јединице, бошњачку и хрватску. Како је оценио, то би ишло на "поделу земље".

Из РС би се, начелним договором од 1. октобра, на изборима гласало за једног представника у председништву БиХ, а из Федерације за два члана.

Хрвати су се жалили да су их убедљиво већински Бошњаци до сада прегласавали на изборима, тако да на изборима за председништво земље није изабран Хрват који представља вољу хрватских грађана.

Европска комисија чека да јој власти БиХ јаве да су ова два кључна питања решена, "па ће на основу тога одлучити кад ће бити корисно да сазове нови сусрет".

Извори у Бриселу су додали да би санкције могле бити повучене ако се испостави да је договор представника у БиХ практично остварен.

Званичници Европске комисије објаснили су да је делимичан напредак постигнут о првом битном питању, а то је координациони механизам за европску интеграцију у равни централне власти у Сарајеву, мада без коначне нагодбе о томе ЕУ не може више да БиХ одобравава средства из фонда ИПА.

Други битан проблем се тиче спровођења пресуде Европског суда за људска права о случају "Сејдић-Финци".

Поступањем по тој пресуди би се, како је наведено, "уклонила озбиљна дискриминација према мањинама", а тиме би се остварила равноправност свих грађана, то јест да свако, без обзира на етничку припадност, може бити биран у Председништво и Дом народа.

Према начелима договора, које су пре десет дана потписали политички представници БиХ, Председништво БиХ би се састојало од три непосредно изабрана члана: Два из Федерације БиХ и једног из Републике Српске.

Обезбедило би се и да у Федерацији БиХ последица избора не буде прегласавање једног конститутивног народа, на шта су се досад жалили Хрвати, а што је важно за уредно одржавање општих избора у БиХ 2014. години.