Хрватска почела са изручивањем

Три дана по уласку у Европску унију, Хрватска је почела да изручује своје држављане које неке земље по основу европског налога за хапшење потражују због истрага или пресуда, а министар правосуђа Орсат Миљенић најавио је да се и Хрватска припрема да такве налоге упути другим држама чланицама Уније.

Загребачки суд је одобрио предају Данској мушкарца коме је у тој земљи одређен истражни затвор због трговине оружјем - два пиштоља и неколико "калашњикова".

Одобрена је и предаја Немачкој лица осуђеног на 11 месеци затвора због тешке крађе, који је пре хапшења побегао у Хрватску.

Првог дана примене европске потернице, полиција је привела двадесетак особа које су европске земље тражиле због трговине људима и ропства, зеленашких уговора, превара, фалсификовања новца и докумената, породичног насеља, злоупотреба дрога и сличних кривичних дела.

Због Закона о сарадњи у кривичним предметима с чланицама ЕУ, који је Хрватска усвојила у петак, два дана уочи прикључења ЕУ, европски налог за хапшење се не односи на кривична дела почињења пре августа 2002. године.

Перковић неће бити изручен

Захваљујући том временском ограничењу, Хрватска неће поступити по налогу за хапшење којим Немачка тражи изручење бившег агента југословенске тајне службе Јосипа Перковића, због убиства хрватског емигранта Стјепана Ђурековића 1983. у Баварској, навела је Хина.

Министар Миљенић изјавио је да систем временског ограничавања примене европског налога за хапшење, поред Хрватске има још пет земаља чланица.

Ипак, признао је да ограничавање европског налога остаје отворено питање када се ради о Хрватској.

"То је систем који познаје још пет земаља ЕУ. То није нешто што смо ми измислили", рекао је министар, наводећи да се увек може полемисати да ли је ограничење примене европског налога требало решити током приступних преговора.

Миљенић сматра да су хрватски преговарачи то питање могли да ставе у "резерву" или да се тако нешто уради накнадно.

"У складу са исходом тих разговора, поступаће се даље", навео је министар правосуђа.

Миљенић дозвољава могућност да је Хрватска пропустила нешто у преговорима, али сматра апсурдним да би у слућају да ограничење буде укинуто, другим земљама требало изрућивати све особе.

Министар је, међутим, рекао да свака земља има неке законске несугласице са европским правним наслеђем, што није ништа "посебно ни драматично".