Хрватска постала 28. чланица ЕУ

00.00 - Хрватска је постала 28. чланица Европске уније. 

Хрватска је, тачно у поноћ, уз ватромет и славље, и званично постала 28. чланица Европске уније. Свечаној церемонији у Загребу је, поред бројних званичника из ЕУ и региона, присуствовала и делегација Србије на челу са председником Томиславом Николићем.

Одбројавању на тргу Бана Јелачића присуствовало је око 170 високих званица из света, а поред Загреба, пригодне прославе одржане су и у другим градовима. Заједничко за све свечаности је то што је у поноћ изведена химна ЕУ , "Ода радости" из Бетовенове Девете симфоније.

Са граничног прелаза Брегана, према Словенији, симболично је уклоњена плоча с натписом "Царинска управа Републике Хрватске", а на прелазу Бајаково, према Србији, постављена је плоча Европске уније.

Хрватски председник Иво Јосиповић рекао је, обраћајући се окупљенима на Тргу бана Јелачића, да је за Хрватску Европа заједница мира и сигурности.

"Наша је историја била тешка, а често и трагична. Улазимо у Европу да бисмо себи и новим генерацијама осигурали мир и стабилност", поручио је у свом говору Јосиповић и пожелео да се ЕУ не заустави на хрватским границама него да настави да се шири.

Представницима земаља чланица захвалио је на пруженој подршци и нагласио да Хрватску чека одговоран посао да осигура даљи напредак и хватање корака с најнапреднијим земљама ЕУ.

Окупљенима се обратио и премијер Зоран Милановић, рекавши да је Европа "земља рационалних људи, који реално доживљавају себе, своју државу и улогу своје земље у Европи и свету.

"Остајемо ту где јесмо, али с новом одговорноћу. На нама је да пружимо руку земљама у региону", рекао је Милановић.

Како је рекао, Хрватска је свесна да је од Србије, Црне Горе, па и БиХ, удаљавају ратни догађаји из деведесетих, али је изабрала да буде мост према бољој будућности региона.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је, уз добродошлицу у ЕУ, поручио да је Хрватска постала потпуно демократска земља у којој се поштују темељна права и владавина закона и због тога има право на све погодности које Европска унија може да јој пружи.

Председник Европског савета Херман ван Ромпеј је истакао да у новијој историји Западног Балкана улазак Хрватске у ЕУ представља прекретницу на путу према заједничкој будућности региона.

Окупљенима на Тргу бана Јелачића обратили су се и председник Европског парламента Мартин Шулц, затим Имон Гилмор, шеф дипломатије Ирске, која је до данас председавала Унији, као и Далија Грубаускајте, председница Литваније, земље која ће председавати ЕУ у наредних шест месеци.

Подршка евроинтеграцији целог региона

На свечаној вечери приређеној поводом уласка у ЕУ, председник Хрватске Иво Јосиповић је наздравио страним делегацијама и поручио да ће Хрватска наставити да подржава евроинтеграцију читавог Западног Балкана.

"Желим да вам поручим да ћемо вашу европску перспективу подржавати свим нашим снагама. Хрватски интерес да сви заједно живимо у зони мира и напретка остаће један од наших најважнијих политичких циљева", рекао је Јосиповић.

Високим званицама из Европе и света, међу којима су председник и премијер Србије Томислав Николић и Ивица Дачић и шеф српске дипломатије Иван Мркић, наздравио је и хрватски премијер Зоран Милановић.

Милановић је позвао на заједнички отпор сејању страха од других и другачијих и неговање Европе засноване на чистом срцу, а не страху, сарадњи а не сумњичавости, прихватању а не гетоизацији и разумевању и упознавању насупрот осуђивању и предрасудама.

"Наздрављам вам у име наше заједничке будућности и у име наше заједничке храбрости да, упркос бројним изазовима овога времена, задржимо дубоку свест о незамењивости темељних вредности, попут солидарности и образовања", рекао је Милановић.

Велика пажња посвећена је и доласку српске делегације и председника Томислава Николића, коме је то прва посета Хрватској. Николић се састао са представницима Срба у Хрватској - заступницима у Хрватском сабору и челним људима српских институција и организација, као и са председником чешке Милошем Земаном.

Премијер Србије Ивица Дачић је, говорећи о предстојећим корацима на путу евроинтеграција, рекао да Србија нема много времена за губљење. "Жеља Србије је да за четири до пет година уђе у Европску унију. Наравно да не желимо да то траје бесконачно", рекао је Дачић у интервју у специјалној емисији ХРТ-а.

Српски шеф дипломатије Иван Мркић, који се на маргинама прославе срео са представником Косова Енвером Хоџајем, поручио је да и Србија иде путем Хрватске.

У историји Европске уније до сада је било шест проширења током којих се придруживала једна или више европских земаља често у дужим размацима, а највеће проширење је било 2004. године.

ЕУ су тада приступиле Словенија, Словачка, Чешка, Пољска, Литванија, Летонија, Естонија, Мађарска, Кипар и Малта, а то је највеће до сада проширење по броју земаља и становника.

Пре уласка Хрватске у ЕУ, последње проширење било је 1. јануара 2007. када су Унији приступиле Бугарска и Румунија.