Хрватска на вратима ЕУ

Загреб је спреман за централну прославу уласка Хрватске у ЕУ, којој ће, уз бројне стране државнике присуствовати и делегација Србије предвођена председником Томиславом Николићем, а пригодни програми биће одржани и у другим хрватским градовима.

У Хрватску су пристигли бројни државници из земаља региона, као и из држава чланица ЕУ и европски званичници, међу којима су и председник Европског савета Херман ван Ромпеј, председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо и председник Европског парламента Мартин Шулц.

Председник Хрватске Иво Јосиповић је, на свечаној вечери приређеној поводом уласка те државе у ЕУ, поручио у здравици страним делегацијама да ће Хрватска наставити да подржава евроинтеграцију читавог Западног Балкана.

"Желим да вам поручим да ћемо вашу европску перспективу подржавати свим нашим снагама. Хрватски интерес да сви заједно живимо у зони мира и напретка остаће један од наших најважнијих политичких циљева", наздравио је Јосиповић државницима са Западног Балкана.

Улазак Хрватске у ЕУ је, према Јосиповићевим речима, потврда уверења грађана те државе о њиховој припадности европским демократским вредностима и културном кругу.

"Тренутак када Хрватска улази у ЕУ време је многих сумњи и пропитивања. И у Хрватској има сличних дилема. Међутим, на крају једне етапе хрватске историје и на почетку нама новог, европског доба, у Хрватској превладава уверење да је пројекат ЕУ пројекат будућности. На Европу гледамо као на нову прилику да остваримо нови демократски, политички, културни и сваки други узлет", рекао је Јосиповић.

Премијер Зоран Милановић је, обраћајући се гостима, позвао на заједнички отпор сејању страха од других и другачијих и неговање Европе засноване на чистом срцу, а не страху, сарадњи а не сумњичавости, прихватању а не гетоизацији и разумевању и упознавању насупрот осуђивању и предрасудама.

"Наздрављам вам у име наше заједничке будућности и у име наше заједничке храбрости да, упркос бројним изазовима овога времена, задржимо дубоку свест о незамењивости темељних вредности, попут солидарности и образовања", рекао је Милановић.

Прва потпредседница Владе Хрватске и шефица дипломатије Весна Пусић угостила је у Загребу на свечаном ручку министре спољних послова из региона и поручила им да све земље региона имају европску перспективу.

Српски министар спољних послова Иван Мркић рекао је у Загребу је да се Србија искрено радује уласку Хрватске у Европску унију.

"Србија је данас готово потпуно окружена Европском унијом. Сасвим смо сигурни да ћемо и убудуће заједно радити на томе да Србија и цео регион уђу у Унију", рекао је Мркић, а преноси агенција Хина.

Косовски министар спољних послова Енвер Хоџај каже да је ово велики дан за Хрватску која је "изврстан пример за цео регион како реформисати и модернизовати друштво, и како након година реформа свака земља може да постане чланица ЕУ".

Како је оценио, Европска унија се у 2013. години може поносити хрватским чланством и дијалогом Србије и Косова.

Црногорски министар Игор Лукшић очекује да ће и друге земље региона у идућим годинама напредовати према ЕУ.

"Што се тиче Црне Горе и БиХ, копнена граница ЕУ долази до нас. Надам се да ћемо врло брзо, неки од нас настављајући, а неки отварајући преговоре, напредовати према ЕУ и у идућим годинама се придружити Хрватској", рекао је Лукшић.

Хрватској је честитао и министар спољних послова БиХ Златко Лагумџија, који је рекао да ће БиХ од сутра имати више пријатеља у Европској унији .

"То нам је подстицај да се што је могуће пре стварно сретнемо и да поновно будемо део једног истог политичког, економског, културног, цивилизацијског простора", нагласио је Лагумџија.

Прослава на Тргу бана Јелачића 

Од путева проласка делегација до Јелачићевог трга и Горњег града, прославу обезбеђује око 1.000 полицајаца из загребачке и других полицијских управа.

Већ раније најављено је да ће бити око 700 извођача, међу њима и врхунски домаћи и светски извођачи, а укупни трошкови који ће бити саопштени након манифестације процењени су на око 5,5 милиона куна (око 737.000 евра).

Поред Загреба, пригодне прослава одржаће се и у другим градовима, а заједничко им је да ће се у поноћ, кад Хрватска формално уђе у ЕУ, изводити "Ода радости", химна ЕУ.

Током дана с граничних прелаза Репе и Пасјак према Словенији биће скинуте ознаке царина, а на граничном прелазу Бајаково према Србији ноћас ће бити постављене ознаке ЕУ.

Током сутрашњег дана министри унутрашњих послова Хрватске и Словеније симболички ће представити систем заједничких полицијских прегледа путних докумената.

Од 1. јула грађани Хрватске моћи ће да прелазе границе унутар ЕУ с личним картама издатим након 2003. и путовати у неке земље региона, као што је Србија.

Седмо проширење ЕУ

У историји Европске уније до сада је било шест проширења током којих се придруживала једна или више европских земаља често у дужим размацима, а највеће проширење је било 2004. године.

Од постављања темеља Европске уније пре више од 60 година број чланица је порастао са првобитних шест потписница Париског уговора на 27 чланица, а са уласком Хрватске у ЕУ 1. јула повећаће се на 28.

Улазак Хрватске ће за Унију представљати седмо проширење. Данашњу ЕУ је основало шест западноевропских земаља, а њени темељи су постављени Париским уговором, којим је основана Европска заједница за угаљ и челик.

Париски уговор су 18. априла 1951. године потписале Белгија, тадашња СР Немачка, Француска, Италија, Луксембург и Холандија.

Те земље су Римским уговором из 1957. године успоставиле Европску економску заједницу која је Мастрихтским уговором из фебруара 1992. преименована у Европску унију.

Први круг проширења био је 1. јануара 1973. када су ЕЕЗ приступиле Велика Британија, Ирска и Данска.

Након тога Унији се придружују земље на југу Европе: Грчка 1. јануара 1981. године и Шпанија и Португалија 1. јануара 1986. године.

У четвртом кругу проширења 1. јануара 1995. ЕУ су приступиле Аустрија, Финска и Шведска и број чланица се повећао на 15.

Након тог проширења ЕУ је обухватила говото целу Западну Европу, а о тих 15 чланица се након нових проширења говорило и као "старима чланицама".

На следеће проширење се поново чекало готово 10 година да би 1. маја 2004. Унији приступило 10 чланица, а Унија проширила углавном на исток Европе.

ЕУ су тада приступиле Словенија, Словачка, Чешка, Пољска, Литванија, Летонија, Естонија, Мађарска, Кипар и Малта, а то је највеће до сада проширење по броју земаља и становника.

Последње проширење је било 1. јануара 2007. када су ЕУ приступиле Бугарска и Румунија.

Наредни циклус проширења ЕУ би требало да иде у смеру југоистока Европе - на земље Западног Балкана и Турску, и на крајњи северозапад, али је Исланд који има статус кандидата у међувремену одустао од придруживања ЕУ.

Земље кандидати за чланство у ЕУ су Србија, Црна Гора, Македонија и Турска, а потенцијални кандидати Босна и Херцеговина и Албанија.