Сет мера за ублажавање кризе у Црној Гори

Централна банка Црне Горе усвојила је сет привремених мера за ублажавање ефеката светске финасијске и економске кризе, које се односе на повољније услове за репрограмирање кредита, класификацију активе банака и нижи обрачун резервација за кредитне губитке.

Ефекат предложених мера ће, сматрају у ЦБЦГ, довести до побољшања позиције банака и дужника, као и до очувања стабилности банкарског система.

Нове мере, како се истиче, моћи ће примењивати само банке с коефицијентом солвентности и показатељима ликвидности изнад прописаног минимума.

"Усвојене мере обезбеђују повољнији третман преструктурираних кредита одобрених привреди, уколико није било значајнијих кашњења у отплати", наводи се у саопштењу.

Банкама је омогућено да преструктурирају кредите грађанима који су, у условима глобалне финансијске кризе, остали без посла или им је знатније умањена зарада, као и да за те кредите не повећавају резервације.

Преструктурирање кредита до 30.000 евра

Дозвољено је преструктурирање кредита грађанима који не прелазе 30.000 евра, као и стамбених кредита, без лимита.

За кредите који се репрограмирају, банке не смеју наплаћивати накнаду, нити повећавати већ уговорену каматну стопу.

"Прву класификацију активе и издвајање резервација за потенцијалне кредитне губитке банке ће заврши према стању на дан 31. 08. 2009. године", одредила је ЦБЦГ.

"Кредите обезбеђене непокретностима, уколико вредност те некретнине значајно прелази износ потраживања, у периоду важења ових мера, банке ће, под одређеним условима, моћи да класификују у повољнију класификациону групу", наводи се у саопштењу.

Више о новим мерама, наводи се у саопштењу, ЦБЦГ ће објавити након консултација са банкарима и састанка Удружења банака, који је заказан за четвртак.

Савет ЦБЦГ је усвојио и квартални извешатај, према којем су прву половину 2009. обележили неповољни трендови, јер су се ефекти глобалне кризе у великој мери пренели на Црну Гору.

"У паду је био ниво БДП-а, као и његове најважније компоненте, индустријска производња, шумарство, грађевинарство, саобраћај, туризам, а присутне су тешкоће и у јавним финансијама", наводи се у извештају.

Као позитивни трендови издвојено је опадање стопе инфлације, дефицита текућег разчуна платног биланса, раст прилива страних директних инвестиција и запослености.