Атина тражи одлагање реформи

Грчки премијер Антонис Самарас изјавио је да је његова нова коалициона влада спремна да спроведе широк спектар структурних реформи, указујући да владин програм смањења дефицита неће бити остварен.

Самарас је од кредитора из Европске уније и Међународног монетарног фонда затражио да се за две године одложи примена реформи и мера штедње, који су од Атине затражени у замену за пакете помоћи вредне укупно 237 милијарди евра.

"Тражимо одлагање примене програма", рекао је Самарас у грчком парламенту, приликом представљања владиних циљева за наредне четири године, пренела је агенција АФП.

Премијер је најавио да ће грчка влада приватизовати више државних компанија него што је раније планирала, како би на тај начин подстакла привредни опоравак.

Самарас је истакао и да је место Грчке у еврозони, што "неки покушавају да побију".

Међутим, из Европске уније упозорвају да Грчка неће добити следећу траншу финансијске помоћи ако не настави да примењује економске реформе које од ње захтевају међународни кредитори.

"Неће бити нове транше помоћи све док еврогрупа (састављена од министара финансија еврозоне) не утврди да се програм примењује према плану", рекао је званичник ЕУ који је желео да остане анониман, пренела је агенција АФП.

Министри финансија зоне евра, као и осталих чланица Европске уније, састају се у понедељак 9. јула, што ће бити наставак самита од 29. јуна, на којем је направљен пробој у решењу проблема дужничке кризе.

Званичник је додао да се не очекује да ће одлука о помоћи Грчкој бити донета пре краја августа, као и да ће састанак у понедељак бити шанса за "прву размену мишљења о томе какве су намере грчке владе". 

Ревизори ЕУ, Европске централне банке и ММФ-а се ове седмице налазе у Атини, где процењују стање грчких финансија и напредак у примени реформи.

У замену за реформе и мере штедње, Грчкој су одобрена два пакета финансијске помоћи, први од 110 милијарди евра у мају 2010. године и други од 130 милијарди евра крајем прошле године, заједно са отписом дугова приватних кредитора у износу од 107 милијарди евра.