Хрвати одлучују о уласку у ЕУ

20.00 - На основу 10 одсто обрађених бирачких места, за приступање Хрватске Европској унији гласало 65 одсто гласача.

У Хрватској је у 19 часова завршено гласање на референдуму о приступању Европској унији, а први непотпуни резултати биће познати већ око 20 часова. 

Право гласа имало је 4,5 милиона грађана у земљи и иностранству, а одлуку о уласку земље у Унију донеће већина од укупно изашлих на биралишта, а не од укупног броја бирача.

До 16 часова изашло је 1,3 милиона грађана с правом гласа, односно 33,79 одсто грађана, што је мање него на недавним парламентарним изборима када је до 16 сати изашло 46,6% бирача, односно чак 260.000 више.

Највећа излазност је у Загребу - 40,05 одсто, а најмања у Вуковарско-сријемској жупанији - 25,53 одсто.

Државна изборна комисија саопштила је да је полиција неколико пута интервенисала углавном због исписивања парола против ЕУ код бирачких места или у њиховој близини.

Сва истраживања предвиђају позитиван исход референдума, а уверење у успех референдума изразио је и државни врх Хрватске.

"Весели ме што ће цела Европа постати мој дом", рекао је председник Хрватске Иво Јосиповић и додао да ће његов први дом бити Хрватска. Он каже да ће грађани Хрватске у ЕУ уживати сва права која уживају било који други становници те заједнице, постајући тако равноправни у цивилизованом делу Европе.

Нови хрватски премијер Зоран Милановић рекао је да код њега нема места евроскептицизму, "већ здравој људској скепси према свему, али и оптимизму према већини". Поручивши да Хрватска улази у Унију, Милановић је рекао да Хрватска није велика, али ни безначајна и мора бити свесна сама себе.

Министарка иностраних послова Весна Пусић оценила је да би улазак Хрватске у Унију био позитиван за читав регион.

Хрватској ће бити боље већ данас, јер ћемо знати да смо постали чланица Европске уније, изјавио је председник Сабора Борис Шпрем.

Бивша премијерка Јадранка Косор рекла је да Хрватска својом историјом, културом и хришћанском традицијом припада Европи што данас мора да потврди на референдуму.

Председник Српског националног већа Милорад Пуповац оценио је да је у интересу Хрватске да подржи цео постјугословенски простор на путу у ЕУ.

Економисти и политичари наводе као користи приступ европским фондовима, већу конкурентност и тржиште од пола милијарде људи, што би олакшало положај туризма.

Истиче се и да је улазак у ЕУ, па чак и кад је у кризи, бољи него да Хрватска остане ван Уније, с обзиром на 315.000 незапослених, велико задужење и пад БДП-а због глобалне и европске кризе.

Међутим, дан уочи изјашњавања грађана Хрватске о приступању, демонстранти у центру Загреба сукобили су се полицијом због покушаја демонстраната да скину заставу ЕУ са централног загребачког трга. На протесту у организацији "Покрет за Хрватску - не у ЕУ" неколико особа је приведено.

Хрватска се 2003. године пријавила за чланство у ЕУ, а Европска комисија ју је препоручила за кандидата почетком 2004. године, па је тај статус стекла средином године.

Почетак преговора марта 2005. године одложен је због недовољне сарадње с Хагом, па су преговори почели 3. октобра 2005. године, с тим да су последња од укупно 35 поглавља затворена 30. јуна 2011. године, а као дан уласка у ЕУ означен 1. јула 2013. године.

Након одлуке Сабора, Хрватска је споразум о приступању потписала 9. децембра 2011. у Бриселу. Споразум су потписали председник Иво Јосиповић и премијерка Јадранка Косор, чија је влада референдум расписала у року од месец дана након избора 4. децембра. Новој влади и саборској већини то је био кратак рок, па је референдум померен за 22. јануар.

Ако се грађани изјасне за приступање, креће поступак ратификације у 27 земаља чланица који треба завршити до 1. јула 2013. године.