Сукоб због заставе ЕУ

Дан уочи изјашњавања грађана Хрватске о приступању земље Европској унији, у центру Загреба сукобили су се полиција и демонстранти. Пет особа је ухапшено. 

Неколико стотина противника приступања Унији окупило се у центру Загреба, на скупу који је организовао "Покрет за Хрватску - не у ЕУ".

Још пре почетка, организатори су се посвађали са полицијом која је покушала да легитимише учеснике.

Полиција и демонстранти сукобили су се када су учесници скупа покушали да уклоне плаву заставу са звездицама са стуба на централном загебачком тргу.

Међу приведенима су председник Удружења Праведник Натко Ковачевић, један од организатора скупа Марко Франчисковић, Иван Пернар из Савеза за промјене и шеф Аутономне хрватске странке права Дражен Келеминец, који је покушао да спречи одвођење ухапшених полицијским возилом.

Иначе, организатори скупа поново су позвали грађане да сутра гласају против уласка у Унију.

"Населиће се странци и нећемо моћи ништа више да одлучујемо", рекао је један од организатора скупа Натко Ковачевић, објашњавајући грађанима зашто би требало да гласају против уласка у ЕУ.

Говорници су оштро критиковали власт у Хрватској, а посебно министарку спољних и европских послова Весну Пусић због проевропске политике.

Као аргументе против ЕУ, углавном су наводили како ће људи остати без посла, те да ће у Хрватску стићи европске цене, а остати хрватске плате.

Истовремено, на Цветном тргу у центру Загреба Министарство спољних и европских послова Хрватске поставило је информативни пункт о уласку земље у ЕУ, а министарка Весна Пусић је делила грађанима брошуре и позвала их да подрже улазак у Унију.

Пусићева је истакла да сва истраживања показују да је већина грађана за улазак у ЕУ.

А за разлику од протеста у Загребу, протест у Ријеци, такође, против приступање Хрватске ЕУ, прошао је без инцидената.

Ријечани су позвани да на референдуму гласају против уласка у ЕУ, уз објашњење да је Унија у кризи, а њени политичари, под чијим је "лошим вођством" и дошло до економске и политичке кризе, терет сваљују на леђа радника, сељака, студената и осталих најугроженијих категорија становништва.