Врата затворена због имена

Македонија је дошла до врата НАТО-а, али кроз њих не може, јер Грчка онемогућава улазак северног суседа због назива, идентичног називу једне грчке области. Спор траје 20 година, иако проналажење решења помажу и Уједињене нације.

Због назива, и спортска надметања Македоније и Грчке постају више од тога. У Македонији је победа над грчким кошаркашима на Европском првенству прослављена као историјска, а у Грчкој, у телевизијском преносу, није било назива противника.

Међународни суд правде пресудио је ове недеље да Грчка није имала право да 2008. године спречи пријем Македоније у НАТО, али чини се да то неће много утицати на односе Скопља и Атине, јер нико не одустаје.

Председник Македоније Ђорђе Иванов каже да је пресуда признање државној политици Македоније и да јој даје већи међународни углед.

"Уместо што крши Привремени споразум из 1995. године, Грчка би, у складу с њим, требало да подржава нашу интеграцију у међународне организације", каже Иванов.

Потпредседник Владе Грчке Евангелос Венизелос каже да ће проучити одлуку Суда, као и да ће поштовати обавезе које произлазе из међународног права.

"То не значи да ћемо ишта променити у нашој националној стратегији која је кристално јасна и коју је грчки народ прихватио", каже Венизелос.

Суд у Хагу, који је пресудио да Грчка пре три године није смела да спречи пријем Македоније у НАТО, одбацио је македонски захтев да Грчку обавеже да убудуће не спречава њихов улазак у међународне организације.

Решење под покровитељством УН

Стручњаци објашњавају да Суд тиме оставља двема странама да, у складу са Привременим споразумом, решење за спор око назива нађу кроз преговоре.

Аналитичар Хеленске фондације Јоргос Цогопулос каже да пресуда није потпуно директна и јасна и не решава расправу о називу, већ се решење, прихватљиво за обе стране, мора наћи под покровитељством Уједињених нација.

Бивши министар спољних послова Македоније Денко Малески сматра да би решење могло да буде у некој врсти прилагођавања одреднице "Бивша југословенска република Македонија", која се сада користи, али да македонски народ неће прихватити да мења Устав и имена институција под диктатом стране државе.

"Назив Македонија је део нашег идентитета и нема решења ако он мора да се избрише из сећања, песама и историје", каже Малески.

Македонија, због назива, већ седму годину не може да добије ни датум за почетак преговора са Европском унијом.

За историчара Предрага Марковића, грчко-македонски спор помало је преувеличан. "Неки пут није довољно да све учините, неки пут судбина евроинтеграција зависи од нечијег хира. Вероватно ће и процес одлучивања у Европској унији бити промењен у будућности, па неће моћи тако лако да се ставља вето", каже Марковић.

Марковић подсећа да је Македонија, уз Словенију, 1992. године једина добила зелено светло Бадинтерове комисије да испуњава услове да буде међународно призната као независна држава.

И поред тога, двадесет година касније, на међународној сцени и даље је само као Бивша југословенска република Македонија, како кажу, једина земља која је постала бивша чим је почела да постоји.