Рашета: Позиције Украјине и Русије статичне, а преговори далеко због максималистичких захтева

Драгослав Рашета објашњава да је фронт у последње две и по године мање- више статичан и да нема стратешких напредовања ни једне ни друге стране, иако је Украјина у последња три месеца, први пут од 2023. године, успела да ослободи више територије него што је Русија за тај период окупирала. Те промене су, како наводи, и даље на тактичком нивоу.

„Обе стране се служе стратегијом изнуривања у доменима где имају предност. Украјина је направила супериорност када су у питању дронови и дронска технологија, те покушава кампањом дубоких удара по руској нафтној и војној инфраструктури да нанесе што већу штету руској економији и логистичким везама које повезују центар Русије са линијама фронта и Кримом“, истиче Рашета.

Са друге стране, Русија користи своју превагу у балистичким пројектилима.

„Русија искоришћава то што Украјина и даље у многоме зависи од доставе антибалистичких пројектила од стране САД и, у мањој мери, европских савезница. Москва напада критичну инфраструктуру за вођење рата у покушају да изнури украјинску страну. То су тренутне позиције обе стране које се надају да ће ови напади бити довољни да натерају другу страну да води преговоре под њиховим условима“, наводи Рашета.

Европа преузима бреме одбране, САД мења кормило

Према Рашетиним речима, дошло је до значајне трансформације јер се одговорност за одбрану Украјине током ове године већински пребацила са Сједињених Држава на Европску унију, посебно после изгласавања великог пакета помоћи од 60 милијарди долара у Савету ЕУ.

На самиту НАТО-а у Анкари постигнут је и политички договор са Доналдом Трампом да Украјина у будућности почне да производи пресретаче за ПВО системе „Патриот“ на својој територији.

Говорећи о политици Вашингтона и администрацији Доналда Трампа, Рашета оцењује да се Трампова првобитна стратегија показала донекле погрешном:

„Трамп је мислио да ће једноставним променом става у односу на претходну администрацију и ускраћивањем помоћи, пре свега када су у питању ПВО системи, успети да натера Украјину на брже и једноставније потписивање примирја под руским условима.

Показало се, међутим, да Русија не жели да одустане од својих максималистичких захтева.“

С обзиром на то да је Европа преузела већи део терета, америчка администрација сада има мање полуга да притиска Кијев.

„Док је за време Џоа Бајдена Америка достављала крстареће ракете, могла је да контролише њихово коришћење на првих 50 километара линије фронта. Сада, када Украјина више не зависи искључиво од Америке јер је развила сопствене пројектиле за ту намену, она више не мора да тражи одобрење САД“, објашњава Рашета и додаје да се од повратка Трампа у Белу кућу види да не постоји превелики политички апетит Вашингтона за дубље укључивање у преговоре, осим ако то не доноси брзе политичке поене.

У унутрашњој политици САД, притисак на Русију могао би се појачати из Конгреса, где се до краја августа очекује предлог закона о додатним санкцијама Русији и државама које од ње увозе нафту и гас. Рашета указује и на растући утицај Марка Рубија као водеће личности у спољној политици САД, који је „чврст поборник украјинског суверенитета“.

Руска ратна економија под притиском, али стабилна

Иако се Русија налази у модусу ратне економије, где рат одржава радна места и индустријску активност, дугорочне прогнозе указују на структурне проблеме. То се јасно види кроз скроман раст од свега 0,6 одсто, контракција производње већ седам месеци заредом.

Осим тога више од половине државног буџета усмерено је директно на вођење рата, недостаје радна снага, а стране директне инвестиције су лимитиране.

„За сада не видимо да руска економија пуца по шавовима или да постоје политички ризици за Путина. Највећи ризик који очекујем биће вероватно на јесен, уколико буде потребан други талас мобилизације за руску војску. Русија се до сада ослањала на професионалну војску и волонтере који су били добро плаћени, али се тај базен испразнио“, каже Рашета, указујући и на дугорочне демографске проблеме Русије – стару популацију, ниску стопу фертилитета и високу стопу емиграције стручног кадра.

Буђење европске наменске индустрије

Док Русија остаје кључни геополитички ривал САД, унутар НАТО савеза постоје одређене несугласице о расподели терета. Ипак, европска наменска индустрија бележи нагли раст.

„Са Европском унијом никада није било питање индустријских капацитета, већ политичке воље. Већ крајем ове године Европска унија ће производити далеко више артиљеријских граната од Русије и оствариће паритет чак и са Кином, која је до сада била највећи произвођач“, истиче Рашета.

На питање како би Москва могла да реагује на ово јачање европских капацитета, он одговара да не види додатна средства принуде:

„Не видим како Русија може реаговати на начин на који до сада већ не реагује, осим потенцијалном ескалацијом сукоба – нападом на балтичке или друге НАТО државе у покушају да кроз ескалацију дође до деескалације, што је веома непредвидиво, или употребом нуклеарног наоружања, што би је у потпуности претворило у 'парија' државу.“

Каква је позиција Кијева и да ли је мир на видику?

Унутар Украјине, промене у кабинету владе и промена премијера представљају очекиване процесе у ратним околностима. Председник Володимир Зеленски се и даље високо котира међу грађанима када је реч о одбрани земље и обезбеђивању међународне подршке, док му је формирање политичког персонала и даље слабија страна, наводи Рашета.

Када је реч о проналажењу компромиса и преговорима, јаз између две стране је и даље превелик.

„За Украјину су неприхватљиви предлози где мора да уступи територију коју сада контролише, попут Славјанска и Краматорска, који су најбоље ушанчени градови на истоку, нарочито када Руси плаћају хиљадама живота напредовање од неколико стотина метара. Такође постоји огроман дефицит поверења, јер је Украјина од 2014. пристајала на разна примирја која су сваки пут прекршена.

Са друге стране, Путин би све осим потпуне победе сматрао поразом, односно оценио би да је цена коју је платио за овај рат већа од плена.“

На питање да ли смо ближи миру или наставку сукоба, Рашета даје песимистичну процену.

„Нажалост, нисмо близу миру. Овај рат може дуго да потраје, различитог интензитета. Не налазимо се у позицији где је било која страна, са тренутним стањем на војном пољу, спремна на велике уступке противнику. Рат ће сасвим сигурно потрајати током ове године, а верујем и током целе следеће“, оценио је - у емисији Првог програма Радио Београда „У средишту пажње“ Драгослав Рашета.