Руске трупе су напале Суме, према прелиминарним подацима, користећи касетну муницију, објавио је шеф ОВА Олег Григоров.
Рекао је и да је седморо људи рањено, а да су погођени стамбени објекти на ободу града.
(Украјинска правда)
уторак, 14.07.2026, 05:50 -> 22:34
Извор: РТС
Рат у Украјини – 1.602 дан. Руске снаге извеле су током ноћи балистички ракетни напад на Кијев, а у више делова украјинске престонице избили су пожари. Москвa тврди да је напала војну индустрију. Врховна рада је продужила за још три месеца ратно стање у земљи и прихватила оставку премијерке Јулије Свириденко и њене владе.
Руске трупе су напале Суме, према прелиминарним подацима, користећи касетну муницију, објавио је шеф ОВА Олег Григоров.
Рекао је и да је седморо људи рањено, а да су погођени стамбени објекти на ободу града.
(Украјинска правда)
Вероватноћа да ће закон о санкцијама против Русије, који је иницирао сенатор Линдси Грејам, бити усвојен и потписан је "прилично велика", потврдио је амерички председник Доналд Трамп у разговору с ирачким премијером Алијем Ал-Заидијем.
Када су новинари питали Трампа да ли ће потписати закон о новим санкцијама против Русије у року од недељу или две, амерички председник је одговорио да Грејам "заиста жели то".
"Знам да је Линдзи то заиста желео. Мислим да би они [законодавци] могли да додају Иран у закон. То би било веома важно ако би то заиста урадили. Могли би да додају и Хезболах. Дакле, ако послујете са Хезболахом, то би такође потпадало под закон", рекао је Трамп.
Напоменуо је да се ово тренутно разматра. Такође је рекао да је "то у част Линдси", јер је то била његова иницијатива.
"Он је ово желео више од свега. Знате колико му је то било важно. Постоји велика шанса да ће закон бити усвојен", додао је амерички председник.
(Европска правда, Укринформ)
Председник Володимир Зеленски је, након преговора са француским председником Емануелом Макроном, обавестио да ће Украјина бити прва која ће добити нове ојачане француско-италијанске противбалистичких ракетних система SAMP/T NG.
"Украјина ће прва добити нове ојачане француско-италијанске системе SAMP/T NG. То су ефикасни антибалистички системи. Француска ће такође ове године обезбедити два комплекса SAMP/T како би ојачала нашу одбрану. Истовремено, Француска и Италија ће убрзати испоруку ракета Aster 30 до октобра ове године", објавио је Зеленски на Телеграму.
(Укринформ)
У руском нападу на лучку инфраструктуру у Одеској области, погођен је брод који је пловио под заставом Маршалских Острва, погинуле су две особе, известио је начелник регионалне војне управе, Олег Кипер.
Навео је да је беспилотна летелица је погодила цивилни брод који је пловио под заставом Маршалских Острва, оштетивши надградњу брода. На броду је избио пожар.
(Укринформ)
Министар спољних послова Русије Сегеј Лавров изјавио је да се "украјински режим у Азовском и Црном мору не бави пиратеријом, већ чистим тероризмом".
На конференцији за новинаре након разговора са министром спољних послова Чада Абдулахом Сабреом Фадулом Лавров је истакао да руски лидер Владимир Путин чини све да се штетна дејства Кијева окончају, преноси портал Спутњик.
"Оно што украјински режим ради више није ни пиратерија. Пирати бар краду и узимају за себе, а они једноставно покушавају да нанесу штету и да застрашују. То је чист тероризам који се, узгред буди речено, манифестује не само у Азовском и Црном мору, већ и на афричком континенту", рекао је Лавров.
Према његовим речима, у покушају да науде Русији Украјинци се не устручавају да се удруже са било ким, укључујући афричке екстремисте који покушавају да свргну легитимне, народне режиме у Африци "али и са било којим другим друштвеним олошем".
"Русија ради на неутрализацији претњи које Украјина представља за слободну пловидбу у Азовском и Црном мору. Председник Русије Владимир Путин ради на томе да се све ово заустави", поручио је Лавров.
Према његовим речима, Запад, уз помоћ милитаната из Украјине, покушава да поткопа односе Русије са земљама Африке и региона Сахара-Сахел.
(Танјуг, Спутњик)
Руски дрон је улетео у прозор стана на трећем спрату солитера у Шевченковском округу Харкова, при чему је једна особа повређена у нападу, потврдио је шеф ОВА Олег Синегубов.
(Украјинска правда)
Генерални директор украјинског државног одбрамбеног концерна Укроборонпром, Герман Сметањин, поднео је оставку, недељу дана након што је у руском нападу погођено складиште муниције у власништву компаније.
"Била ми је част да водим највећу одбрамбену компанију у Украјини. Верујем да је наше највеће достигнуће снажан и професионалан тим који смо изградили, како у самој компанији, тако и у њеним предузећима", навео је Сметањин у поруци објављеној на Телеграму.
Његова оставка уследила је након што је председник Украјине Володимир Зеленски изјавио да ће руководство Укроборонпрома сносити одговорност за руски напад на складиште муниције у Вишњеву, у Кијевској области, 6. јула, када је у експлозијама погинуло неколико људи.
(Танјуг)
Пољски борбени авиони су подигнути у ваздух због руског извиђачког авиона "иљушин" Ил-20 који је летео изнад Балтичког мора, објавио је пољски министар националне одбране Владислав Косињак-Камиш.
Према речима министра, руски авион је летео у међународној зони. Косињак-Камиш је појаснио да је, према Варшави, Ил-20 био у ваздуху 30 километара од пољске обале.
"Два наша борбена авиона на дужности пресрела су руски извиђачки авион", рекао је министар за радио РМФ24.
(Известија)
У луци Јужни у Одеској области, руске оружане снаге су напале логистички центар, 12 камиона и цистерну за гориво која је превозила војну опрему и гориво за украјинске оружане снаге, саопштило је Министарство одбране Русије.
(Известија)
Украјински војни морнари потопили су брод граничне страже другог ранга с поморским беспилотним комплексом сарган-3000 "Измурд" код Новоросијска. Међу посадом брода има мртвих и рањених, наводи се у саопштењу украјинске морнарице.
Наводи се да је управо тај брод "Изумруд" учествовао у нападу на бродове украјинске морнарице у Керчком мореузу 25. новембра 2018. године.
Истовремено, украјинска морнарица је напоменула да је „Изумруд“ поринут 2014. године. Брод је био опремљен хелидромом. Његова дужина је 62,5 м, депласман је 630-750 тона, а максимална брзина је до 27 чворова.
Иначе, командант снага беспилотних система Роберт "Мађар" Бровди раније је известио да су те снаге ноћас погодиле још 11 руских бродова у Азовском мору. Укупно су беспилотне летелице за девет дана пронашле 116 бродова.
(Украјинска правда)
Украјински војници су марширали традиционалном рутом дуж Јелисејских поља између Тријумфалне капије и Трга Конкорда у Паризу, објавио је председник Емануел Макрон на друштвеној мрежи Икс.
"Поносан сам што видим украјинске војнике како марширају раме уз раме са нашим трупама. Ово је симбол братства, храбрости и заједничке судбине. Моје мисли су са украјинским народом, који се бори за своју слободу, и са њима, за слободу свих Европљана", рекао је Макрон.
Француски председник је такође објавио видео-снимак украјинских војника који марширају са националном плаво-жутом заставом.
Председник Володимир Зеленски је такође посматрао параду. Он је на Телеграму објавио да су и украјински војници свечано марширали Јелисејским пољима, а да су пилоти, као део француско-украјинских посада, летели ловачким авионима "мираж".
"Велика нам је част што смо овде. А чињеница да је Емануел позвао наше браниоце је знак поштовања и признања снаге Украјине, нашег народа и наших оружаних снага“, рекао је Зеленски.
(Унијан)
Fier de voir les militaires ukrainiens défiler aux côtés de nos forces. Un symbole de fraternité, de courage et de destin partagé. Pensées au peuple ukrainien qui lutte pour sa liberté et, avec elle, pour celle de tous les Européens. pic.twitter.com/UJQDbMRLmh
— Emmanuel Macron (@EmmanuelMacron) July 14, 2026
Украјински парламент, Врховна рада, прихватио је данас оставку премијерке Јулије Свириденко.
Читава влада је тиме аутоматски поднела оставку заједно са премијерком, а за њено усвајање гласало је 258 посланика, преноси Укринформ.
Свириденко је пре тога у обраћању парламенту захвалила посланицима на заједничком раду током целе године и украјинском председнику Володимиру Зеленском на указаном поверењу, наводи агенција.
Зеленски је раније најавио реконструкцију Кабинета министара у оквиру спровођења нове политичке стратегије и промене руководилаца безбедносних и правосудних институција.
Према изворима Укринформа, очекује се да ће гласање у парламенту о именовању нове владе бити одржано 16. јула. До тада, први потпредседник владе, бивши премијер Денис Шмигаљ, привремено ће вршити функцију шефа владе.
(Укринформ)
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен посетиће Кијев у среду, а из безбедносних разлога детаљи посете се још не саопштавају, изјавио је данас портпарол Европске комисије Олоф Гил у Бриселу.
"Председница Фон дер Лајен ће сутра бити у Кијеву", рекао је портпарол на конференцији за новинаре, преноси Укринформ.
Према речима Гила, из безбедносних разлога, Европска комисија још не може да открије друге детаље посете.
"Доставићемо више информација када то буде могуће", додао је портпарол. Урсула фон дер Лајен је последњи пут посетила Кијев на четврту годишњицу рата.
(Укринформ)
Украјински парламент, Врховна рада, продужио је данас ратно стање и мобилизацију у земљи за још 90 дана.
Врховна рада је на данашњој седници усвојила законе којима се продужава ратно стање и општа мобилизација до 31. октобра, за које је гласало 313, односно 311 посланика.
Од 24. фебруара 2022. године у Украјини је ратно стање, а украјински парламент продужава трајање ратног стања и опште мобилизације свака три месеца.
(Укринформ)
Руска федерална служба безбедности (ФСБ) ухапсила је мушкарца, бившег припадника руске приватне паравојне организације Вагнер, који је планирао терористички напад у Московској области, саопштио је Центар за односе с јавношћу ФСБ.
"Спречен је терористички напад беспилотним летелицама на стратешко предузеће које се налази у стамбеном делу Московске области у организацији Службе безбедности Украјине", саопштено је из ФСБ, преноси агенција Интерфакс.
У саопштењу се наводи да је украјинска страна преко својих контаката у терористичкој организацији забрањеној у Русији, за овај злочин регрутовала бившег члана организоване криминалне групе, који је претходно одслужио вишегодишњу затворску казну за тешка кривична дела.
Према тврдњама ФСБ-а, ухапшени је, пратећи упутства својих налогодаваца, саставио и активирао дронове, успоставио илегални комуникациони канал, а затим се прикрио на одређеној локацији чекајући тим за евакуацију који ће га одвести у сигурну кућу, а потом пребацити у Украјину.
"Извршилац терористичког напада је притворен и признао је да је деловао у интересу украјинске стране у координацији са члановима међународне терористичке организације", саопштено је из ФСБ.
Додаје се да је саучесник, који је био одговоран за прихватање опасног терета, пружио оружани отпор приликом хапшења и он је ликвидиран у размени ватре са припадницима ФСБ-а.
Центар за односе с јавношћу ФСБ-а је саопштио да руске обавештајне службе верују да је организатор планираног терористичког напада Алберт Васиљев, украјински и амерички држављанин који живи у Европској унији.
Према подацима обавештајних агенција, Васиљев тренутно борави у Шпанији и Словачкој и "успешно комбинује своје активности са дистрибуцијом кокаина".
(Танјуг/Интерфакс)
Немогуће је формулисати безбедносне гаранције за Украјину без учешћа Русије, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Он је на тај начин коментарисао ранију изјаву немачког канцелара Фридриха Мерца, након самита "коалиције вољних" у Паризу, који је рекао да Русија неће учествовати у развоју механизама гаранција безбедности за Украјину, преноси РИА Новости.
"Изјава канцелара Мерца показује ћорсокак у ком се налазе Европљани. Формулисање безбедносних гаранција без учешћа Русије је немогуће", рекао је Песков новинарима.
Мерц је у Паризу изјавио да ће о безбедносним гаранцијама за Украјину одлучивати Кијев и његови партнери, а не Москва. Он није желео да открије какву ће конкретну улогу Немачка имати у том процесу, наводећи да ће о томе одлучивати савезна влада и Бундестаг.
(Танјуг/РИА Новости)
Бугарски премијер Румен Радев изјавио је да Бугарска не припада "коалицији вољних", међународној иницијативи која подржава даљу финансијску и војну помоћ Украјини, оценивши да би његова земља требало да се фокусира на дипломатске напоре за окончање сукоба.
Радев је рекао да је лично добио позив француског председника Емануела Макрона да се придружи тој коалицији, али да сматра да Бугарској није место у формату који заговара наставак војне подршке Кијеву, пренео је портал Новините.
"Не учествујемо у коалицији која инсистира на континуираној финансијској и војној помоћи Украјини. Не пружамо такву помоћ јер верујем да решење овог сукоба није у његовом продужавању војним средствима, већ у снажној дипломатској мисији за окончање ескалације", рекао је Радев, преноси БТА.
На питање да ли је на званичној вечери синоћ у Паризу било и других шефова држава или влада који нису били део "коалиције вољних", Радев је одговорио да су сви позвани да учествују.
"Упознао сам колеге који нису били део 'коалиције вољних', али су били на вечери и пријему који је приредио председник Француске", додао је.
Говорећи о новој иницијативи за јачање заштите од руских балистичких ракета, Радев је истакао да Бугарска питања безбедности решава у оквиру Европске уније и НАТО-а, где се, како је навео, доносе кључне одлуке.
"Видели смо до сада много предлога и идеја, али се одлуке доносе у другачијем формату. Бугарска активно учествује у свим тим форматима, где се доносе одлуке", рекао је премијер Радев.
Према његовим речима, ова питања се решавају у оквиру Европске уније и НАТО-а, "где Бугарска има своју тежину и активно присуство".
Осврћући се на 21. пакет санкција Европске уније против Русије, рекао је да је Бугарска успела да издејствује уклањање једне особе са листе санкционисаних због, како је навео, питања везаних за безбедно функционисање метроа у Софији.
"Коалиција вољних", чије су оснивање покренуле Француска и Велика Британија уз подршку више од 30 земаља, усмерена је на јачање дугорочне подршке Украјини кроз војну помоћ, обуку, производњу муниције и безбедносне аранжмане.
Радев је више пута поновио да Бугарска неће спречавати друге државе да подржавају Украјину, али да сама неће учествовати у таквим војним иницијативама, већ ће се залагати за прекид ватре и дипломатско решење сукоба.
(Танјуг/Новините)
Пољски премијер Доналд Туск изјавио је да ће прве војне вежбе "коалиције вољних" бити одржане на јесен у Пољској.
"Безбедност не произлази из декларација. Она произилази из сарадње", написао је Туск на друштвеној мрежи Икс.
Туск није изнео додатне детаље о вежбама.
Bezpieczeństwo nie rodzi się z deklaracji. Rodzi się ze współpracy. Pierwsze ćwiczenia wojsk Koalicji Chętnych odbędą się jesienią w Polsce. pic.twitter.com/0r3wieFbxn
— Donald Tusk (@donaldtusk) July 14, 2026
Украјинске снаге саопштиле су да су током ноћи дроновима погодиле 11 руских пловила у Азовском мору.
Командант украјинских снага за беспилотне системе Роберт Бровди навео је на Телеграму да су међу погођеним циљевима пет танкера, пет теретних бродова за превоз сувог терета и један тегљач.
Према његовим речима, тиме је укупан број пловила која су погођена у протеклих девет дана достигао 116.
(Ројтерс)
У Паризу је формирана антибалистичка коалиција, чији је циљ развој заједничке противракетне одбране, а професор међународних односа на Универзитету у Варшави Марко Бабић каже за РТС да су очекивања прагматична – очекује се хитно јачање украјинске ПВО, а најављене су и војне вежбе на источном крилу НАТО-а као демонстрација снаге.
Можда најважнији аспект је покушај европских савезника НАТО-а да смање политичку и војну зависност од САД.
"Знамо каква је политика Трампове администрације према Европи. Постоји свест, која тешко улази у главе политичких елита у Европи, али долази до трансформације, да Европа мора да има безбедносни суверенитет који није везан за америчку помоћ", рекао је Бабић.
Он сумња да има времена да дође до такве трансформације када је реч о конвенционалном наоружању, узимајући у обзир економску ситуацију најјачих европских играча, Немачке и Француске.
"Прошле су деценије да Европа није инвестирала у развоју војне индустрије и одбрамбене системе, тешко је то у кратком периоду надоместити. Американци за то добро знају и зато се Трамп охоло понаша према Европљанина: показујем вам где вам је место јер знам да од мене зависите", рекао је Бабић.
Цело гостовање проф. Марка Бабића погледајте у видеу
Руске трупе су током ноћи покренуле групне нападе на војне фабрике у Кијеву, саопштило је Министарство одбране Русије.
"Погођена су предузећа војне индустрије која се баве развојем и производњом различитих врста ракета и беспилотних летелица", навело је Министарство, преноси агенција РИА Новости.
Како је наведено, међу другим погођеним циљевима били су објекти у луци Јужни у Одеској области, који се користе за истовар и складиштење горива и мазива.
Напомиње се да је током напада коришћено високопрецизно оружје дугог домета из ваздуха и са земље, као и дронови.
(Танјуг/РИА Новости)
Председник Француске Емануел Макрон изјавио је да ће Француска омогућити Украјини да производи француске крстареће ракете, прецизно навођене бомбе и ракете пресретаче за противваздушну одбрану, након што је Кијев наручио нове француско-италијанске системе противваздушне одбране и борбене авионе "рафал".
"Раније данас председник (Володимир) Зеленски и ја договорили смо се о мапи пута између наше две земље, којом се спроводи оно што је у принципу договорено прошлог новембра у вези са нашом билатералном одбрамбеном сарадњом", рекао је Макрон на конференцији за новинаре након састанка око 25 лидера у Паризу.
Производња ће се односити на прецизно навођене бомбе ваздух–земља ААСМ, ракете пресретаче за противваздушну одбрану "астер" и крстареће ракете великог домета лансиране из ваздуха SCALP, које производи и Велика Британија.
Макрон је рекао и да ће Украјини бити уступљени радарски системи.
Он је навео да је Зеленски, такође, наручио испоруку нових система противваздушне одбране САМП/Т, које ће пратити испоруке старије верзије тог система и додатне количине ракета.
Макрон је рекао да ће Украјини бити испоручено и 16 борбених авиона "рафал", који би требало да буду оперативни у украјинском ваздушном простору до 2028-2029. године.
Макрон је, такође, саопштио да су се савезници Украјине договорили да почну војне вежбе у земљама које се граниче са Украјином, у оквиру плана за формирање мултинационалних снага које би биле распоређене након постизања прекида ватре са Русијом.
(Ројтерс)
Председник Украјине Володимир Зеленски поздравио је синоћ договор са европским савезницима о систему противбалистичке одбране који подржава Европа, као алтернативи америчком систему "патриот", али је истакао да су Кијеву сада, као и током предстојеће зиме, потребне пресретачке ракете за системе "патриот".
Зеленски је рекао да ће пројекат "Фреја" бити развијен у наредних 12 месеци.
"Један од главних начина за јачање наше заједничке позиције требало би да буде зимски пакет ракета за противваздушну одбрану", написао је он на каналу Телеграм.
Он је додао да су Украјинци израчунали да би тај пакет требало да обухвати 100 ракета за "патриот" месечно, односно 300 ракета за зиму.
(Ројтерс)
Руске снаге извеле су током ноћи балистички ракетни напад на Кијев, а у више делова украјинске престонице избили су пожари, саопштиле су локалне власти.
Како је пренео Укринформ, Кијевска градска војна администрација (КМВА) објавила је да је у граду проглашена ваздушна узбуна због претње од употребе балистичког наоружања. Према наводима администрације, пожари су пријављени на две локације у Голосејевском округу, док је касније саопштено да су у Дарницком округу горела возила као последица напада.
Градоначелник Кијева Виталиј Кличко рекао је да су у Голосејевском округу погођена складишта на две адресе, након чега су избили пожари.
Он је навео и да је у Дарницком округу у близини школске зграде пронађен кратер настао услед удара пројектила, док су прозори на објекту поломљени. Према његовим речима, на школи није причињена већа материјална штета. Ваздушна узбуна током ноћи проглашена је у Кијеву, као и у више региона Украјине.
(Укринформ)
Руске снаге наставиле су нападе широм Украјине. У руском удару оштећени су објекти лучке инфраструктуре у Черноморску у Одеској области, саопштило је украјинско Министарство одбране.
Истовремено, Кијев је извео нападе дроновима на циљеве у Русији. Према наводима руских власти, више од 350 украјинских беспилотних летелица било је усмерено ка Московској области, где су три особе погинуле, а три су повређене.
У Паризу је одржан састанак "коалиције вољних", на којем су представници више од 25 земаља разговарали о даљој подршци Украјини и јачању европске безбедности.
Француски председник Емануел Макрон најавио је да ће Украјина добити 16 борбених авиона "рафал" и могућност производње дела француског наоружања, укључујући ракете "скалп".
Након састанка објављено је формирање антибалистичке коалиције коју чине Украјина, Француска, Немачка, Велика Британија, Данска, Италија, Холандија, Норвешка, Шпанија и Шведска. Циљ нове структуре је развој заједничке архитектуре противракетне одбране Европе.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков оценио је да "коалиција вољних" живи у заблуди ако верује да може да нанесе стратешки пораз Русији, наводећи да та група земаља, према ставу Москве, подстиче наставак сукоба.
Председник Русије Владимир Путин поручио је да ће руски одговори на нападе на њену територију бити "вишеструко снажнији". Навео је и да Русија наставља да развија економију, оружане снаге и одбрамбену индустрију.
У међувремену, Велика Британија увела је санкције против 24 особе и организације због, како је саопштено, сајбер и хибридних операција повезаних са Русијом. Лондон је навео да су на листи и појединци повезани са руском војном обавештајном службом ГРУ.
Европска унија је такође увела санкције против девет особа и четири организације због руског сајбер шпијунирања. Москва одбацује оптужбе западних земаља о умешаности у сајбер нападе.
На дипломатском плану, Русија је позвала немачког амбасадора након што је Берлин претходно позвао руског амбасадора због оптужби за сајбер нападе на Немачку, друге чланице ЕУ и Украјину.
Коментари