Ирански дронови, од Словачке до Етиопије

Недуго након што је дрон, необично налик иранском "моџахеру 6" извучен из Црног мора, почела је потрага за компанијама или поједницима, који су аустријске моторе "ротакс" продали Ирану. Ангажовани су британски обавештајци, власти у Норвешкој и Аустрији, али је једини траг, за месец дана истраге, пронађен у царинској испостави у словачком граду Прјевидза.

У царинској декларацији, датираној 21. априла, наводи се да је дозвољен извоз мотора "ротакс 912" цивилног авиона "DY-K103" у Иран, а установљено је да цариници, претходно, нису проверили да ли се тај мотор може користити у војне сврхе.

Словачки министар спољних послова Јарослав Нађ назвао је овај случај проблематичним, јер представља кршење санкција које су земље Европске уније увеле Русији после почетка напада на Украјину.

Авион са "ротаксовим" мотором је, у међувремену, стигао до Ирана, а компанија преко које је авион продат тврди да није имала представу у које сврхе Иранци користе ове моторе.

Супротно правилима, дозволу за извоз није дало министарство економије, у чијој се надлежности налазе производи који се могу користити у војне и цивилне сврхе.

Словачка је, на тај начин, открила порекло једног од неколико стотина аустријских мотора, уграђених у иранске или сличне руске дронове, које оружане снаге Русије већ месецима користе у рату у Украјини.

Потрага за крадљивцима мотора 

Делимичан одговор на порекло осталих мотора дала је компанија "Бомбардиер", која је после првих информација о појави "ротакса" у иранским дроновима саопштила да је на различите начине украдено 136 ових мотора – први у Немачкој пре двадесетак година, а последњи недавно на Флориди.

Сви мотори серије "900" производе се у Аустрији, али "ротакс" има производне погоне у Мексику и Кини, па западни обавештајци покушавају да утврде да ли се у некој од те две државе, можда, не производе и копије мотора који се користе у беспилотним летелицама.

Иран је дронове "моџахер 6" представио као производ домаће индустрије, али је анализом летелице оборене у околини Одесе установљено да садржи делове увезене из Кине, Сједињених Америчких Држава, те моторе произведене у Аустрији. Један од делова, наводно, направљен је у Украјини.

Стејт департмент је, почетком новембра, објавио да је Иран прошле године испоручио ове дронове Етиопији, што се коси са Резолуцијом 2231 Савета безбедности Уједињених нација из 2015. године, која је усвојена као део споразума о иранском нуклеарном програму, из којег су се САД недуго затим повукле.

Западне обавештајне службе процењују да Иран месечно производи око 200 дронова неколико главних типова, укључујући око 150 летелица "шахид 136". Власти у Техерану су у неколико наврата негирале да су било какве иранске беспилотне летелице продате руским оружаним снагама и понудиле учешће у заједничкој истрази са Кијевом како би се утврдило порекло дронова на украјинском ратишту.

Дронови необично налик иранским "шахидима" са ознакама "геран 2" у последња два месеца гађали су положаје украјинске војске и инфраструктурне објекте широм Украјине. Западне обавештајне службе процењују да је, до сада, употребљено више од 200 ових летелица.

Такође, није јасно на који су начин беспилотне летелице пребачене из Ирана у Русију.

Путеви оружја

Сага о иранским испорукама оружја руским снагама почела је још средином априла, када су до лука у Астрахану, тајним каналима, наводно допремљени ручни бацачи, противтенковске ракете, те читав арсенал оружја које је било на располагању проиранских милиција у Ираку.

У компликованим реконструкцијама "пута оружја" помињу се и споредни путеви, који воде преко Сирије, односно постројења у којима проиранске групе у тој држави склапају дронове, које потом бродовима пребацују до руских база на Криму.

Наводна "сиријска веза" избила је у први план после напада израелских авиона на добро чуване хангаре аеродрома Димас пре две седмице, када су уништени хангари, писта и аеродромски радар, чиме је, суштински, окончан месец дана дуг мораторијум на акције израелске авијације против положаја проиранских снага у Сирији.

Како наводе западне обавештајне службе, погођени су хангари који припадају Хезболаху, односно "Јединици 4400", одговорној за пребацивање војне опреме из арсенала иранске Револуционарне гарде. У хангару који је погођен, наводе Израелци, од делова допремљених из Ирана и других делова Сирије, склапани су дронови који су касније пребацивани у Либан или, како тврде украјински обавештајци, и у Русију.

Средином августа, амерички и израелски обавештајци навели су да Москва и Техеран спремају велику трампу наоружања, после које би Техеран, први пут у последњих неколико деценија, добио нове борбене авионе, док ће Руси за акције у Украјини на располагању имати дронове већ испробане у нападима на базе Централне обавештајне агенције на Блиском истоку.

Према америчкој верзији, обука руских војника почела је још почетком јула, док су руски експерти у најмање два наврата посетили новоотворену, тајну базу беспилотних летелица у околини Техерана.