Рат оркестара у Украјини, Вагнер против Моцарта

Доктрина америчких неоконзервативаца, који су још почетком рата у Ираку "аутсорсовали" део војних акција што је, на концу, довело до скандала и серије убистава које су починили плаћеници компаније "Блеквотер", проширила се, последњих година, на безмало све сукобе у свету, укључујући борбу за нафтна поља у Либији, сукобе у Малију, битку за превласт у Сирији и, коначно, на рат у Украјини.

Компанија "Моцарт", коју чине бивши амерички, британски и ирски војници и официри, обучава украјинске снаге у непосредној близини фронта, јер власти у Кијеву страхују од могућих продора руских снага. Међу њима су и некадашњи припадници Кфора, јавља британски Гардијан.

Како наводе западни извори, припадници "Моцарта" у Украјину улазе махом из Бугарске, одакле иду право на ратиште, где обучавају групе од 100 до 120 људи, који на обуку долазе право са првих линија фронта. "Моцарт", како наводе Американци, махом финансирају индивидуални донатори.

Ова компанија ангажована је пошто се испоставило да модерно оружје, које већ месецима стиже са запада или не стиже до првих линија фронта, или војници не умеју да га ваљано користе. Крајем априла, западни извори тврдили су да је свега 30 до 40 одсто наоружања које је улазило у Украјину стизало до првих борбених линија.

Ситуација се, наводно, променила набоље када је почетком августа у Кијев стигао нови амерички војни аташе Герик Хармон, са јединим задатком да контролише и надгледа процес дотурања наоружања.

Америка је од почетка рата Украјини доставила оружје и опрему вредну 23 милијарде долара, наводи Институт за светску економију у Килу. Према истом извору, Велика Британија је издвојила 3,7 милијарди, Немачка 1,4 и Пољска 1,8 милијарди америчких долара.

Међутим, западне дипломате и представници "Моцарта" тврде да ниједан од њихових припадника не учествује у борбама, највише због опреза Вашингтона да би такав потез могао подстаћи ескалацију сукоба.

"Сваки припадник групе ‘Моцарт’ који учествује у борбама одмах престаје да буде део компаније. Та ствар је јасна", рекао је оснивач ове компаније и некадашњи пуковник маринаца Ендру Милбурн.

Прање имиџа "Азова"

Осим у обуци нових војника, "Моцарт" учествује и у операцији "прања имиџа" бригаде Азов, коју већ годинама прати репутација ултрадесничарске, или неонацистичке организације.

"Моцарт" обучава припаднике "Азова" још од битке за Маријупољ, али амерички ветерани тврде да немају времена да ваљано обуче Украјинце. "120 метака није довољно да би се човек који никада није држао оружје у руци доведе до нивоа да погађа мету", сматрају стручњаци "Моцарта". Наводе и да се најмање један Украјинац упуцао у ногу током вежби.

"Вагнер" у Малију, Сирији, Либији…

На другој страни фронта налази се компанија "Вагнер", руска верзија аутсорсовања ратних акција, која је од оснивања 2014. године била ангажована на неколико ратишта, укључујући Сирију, Либију, Мали, Мозамбик, а од фебруара и Украјину.

"Приватна армија Владимира Путина", како је зову западни медији, компанија "Вагнер"
запошљава око 10.000 некадашњих војника, обавештајаца и официра, који су на линијама фронта први пут виђени током претходног рата у Украјини пре осам година.

Америчке власти "Вагнер" сматрају прокси снагама руске војске, што званичници те компаније и власти у Москви демантују, тврдећи да се ради о приватној фирми, која послује на основу комерцијалних уговора.

"Вагнер" има уговоре са сиријским властима Башара ел Асада и војним властима у Малију, као и са групама блиским Калифи Хафтару у Либији.

Западни обавештајци "Вагнер" описују као мрежу међусобно повезаних организација, што и представља највећу разлику у односу на Блеквотер, чије су услуге америчке власти у Ираку и Авганистану платиле силне милијарде долара, пре него што су избили скандали, па је компанија променила име и власника.

Оснивач ове организације је Путину близак олигарх Јевгениј Пригожин, који се налази на потернивци америчког Федералног истражног бироа због наводног мешања у председничке изборе 2016. године.

Против активности "Вагнера" оштро су протестовали и Французи, који тврде да су руски плаћеници директно одговорни за заоштравање ситуације у Малију, пошто су "негативном пропагандом означили француске трупе као неоколонијалне снаге", што је довело до пораста претњи насиљем и, на концу, до повлачења Француза из те земље.