Герилски рат Украјине и Русије на дигиталном фронту – први сукоб криптовалута

Не пушкама и ракетама, већ тастатуром и кликовима. Хакерска група "Анонимус" укључила се у сајбер рат на страни Украјине.

"На основу директног напада десетина хиљада рачунара ви сте у могућности да онеспособите многе велике системе без обзира на то колики ниво заштите имају. Када је реч директно о неким великим војним циљевима, ти напади се не дешавају од данас за сутра и преко ноћи. Они се много раније припремају, прикупљају се подаци и на основу свега тога се делује када за то дође време", каже члан хакерске групе "Анонимус" из Србије.

Упућени указују да сајбер рат Украјине и Русије траје непрекидно од 2014. године. За собом не оставља оком видљиве рушевине и жртве, али деловање хакера утиче и на физичке сукобе у Украјини.

"Један од основних циљева је да се противничка страна ускрати за оне информације које би биле од користи за победу у физичком конфликту, али осим тога један од циљева сајбер рата је и да се заштите властите информације и властити информациони системи. Каже се да је то рат за информацију кроз информацију путем дезинформације и рат против информација", објашњава Ненад Путник, професор Факултета безбедности.

Најчешћи ДДОС напади, мете бројне 

Бојан Перков из Фондације "Шер" наводи да су у овим ситуацијама чести такозвани ДДОС напади. Meта су и сајтови банака, медији, железница, електроенергетски системи.

"То су напади којима се одређени ресурси на интернету преплављују неким огромним бројем захтева за приступ који није предвиђен за редован рад и тако сам сајт постаје недоступан када неко на легитиман начин, неки грађанин, хоће да посети и види информације", додаје Перков.

Проф. Ненад Путник објашњава да су протагонисти сајбер рата и Руси и Украјинци – државни актери, званичници оружаних снага сукобљених страна, цивили, недржавни актери. 

"И једни и други имају и мотива и интереса да се користе средствима сајбер ратовања. То могу бити технички напади различитим малициозним кодовима, различитим техникама за спровођење напада, али осим тога могу подразумевати спровођење пропагандних активности путем друштвених мрежа, медија", наводи професор Факултета безбедности.

И држави и грађанима један од најважнијих система је интернет инфраструктура. Према оцени Бојана Перкова, у досадашњем току рата, она се "добро држи".

"Како се тај рат буде даље развијао, могуће је да ће ту да дође до оштећења саме инфраструктуре преко које грађани добијају интернет, тако да може врло лако да се деси да грађани имају отежан или онемогућен приступ интернету, што може да изазове огромне проблеме у оваквој ситуацији када је добијање информација од кључног значаја. Зато се ту појављују неки алтернативни начини, као 'Старлинк' Илона Маска и томе слично, али је питање колико је то поуздано и колико ће успети да издржи та ратна дејства и бомбардовања", објашњава Бојан Перков из Фондације "Шер". 

Први рат криптовалута  

На дигиталном фронту поткусуривање се обавља и дигиталним валутама. Украјина је у донацијама скупила дигиталних валута у вредности већој од 50 милиона долара. Русија би могла да их искористи да умањи ефекте санкција.

"Већ сад се могу чути квалификације да је овај сукоб између Русије и Украјине први рат криптовалута. Криптовалуте се сада појављују као значајан чинилац конфликта зато што су се оне показале као неопходне са више аспеката", напомиње Ненад Путник.

Први аспект је, каже, што оне омогућавају становништву у Украјини да сачува свој иметак кроз криптоновчанике, да своју уштеђевину у званичним валутама претворе у криптовалуте.

Осим тога, додаје, и невладин сектор их прикупља у виду донација. Исто ради и украјинска влада, која помоћу њих купује и војну и медицинску опрему.

"Руска страна их користи да би избегла санкције. Чак се сматра да је три четвртине напада криптовирусима од почетка ове године потекло са територије Русије. То су они напади који погађају украјинске рачунаре, закључавају их и траже откупнину. То су такозвани ‘ренсомвер‘ напади – уцењивачки софтвер који тражи да се плати откуп у криптовалути да би нападач поново откључао податке које је закључао у рачунару жртве", објашњава професор Ненад Путник.

Ко може да победи? 

Победу у сајбер рату, кажу упућени, односе боље припремљени и искуснији. Већ десет година он је део званичне руске ратне доктрине.

"У војним доктринарним и стратешким документима Руске Федерације донетим у претходних 10 година управо се истиче та доминације информационог ратовања, то је аспект који ће, према њихово мишљењу, одлучивати и победника у кинетичком сукобу. Потребно је припремити јавно мњење пред почетак рата и вршити константне утицаје на јавно мњење и противничке стране и властитог становништва, али и неутралног аудиторијума како би се остварили војни и политички циљеви", указује проф. Путник.

Руси су раније били знатно доминантнији у сајбер рату, али су Украјинци убрзано напредовали последњих година. Поједини подаци показују да званичну ај-ти војску Украјине, коју је оформио министар за дигиталне трансформације, броји око 300.000 чланова широм света.