Изборна реприза на Косову и Метохији, може ли Српска листа да помери језичак на ваги

Годину без владе грађани Косова и Метохије завршиће како су је почели - на биралиштима. Фебруарски избори нису донели новог премијера, зато је поправни заказан за 28. децембар. Пре него што је Вјоса Османи расписала нове изборе, у договору са представницима странака распустила је Скупштину. Тиме је пропуштена прилика да се усвоји буџет за наредну годину.

"Нажалост, није било довољно политичке воље да се ове важне одлуке за грађане спроведу пре него што сам потписала указ о распуштању Скупштине. Обавештавам вас да је постојао јасан уставни основ да се Скупштина сазове и донесе одлуке чак и након неуспеха другог мандатара. Скупштина може бити функционална док се не потпише председнички указ. Жалосно је што није постигнут договор", рекла је председница привремених институција у Приштини Вјоса Османи.

Аналитичари прогнозирају да нови избори неће драстично променити однос снага међу партијама, па се поставља питање да ли ћемо у скупштини у Приштини гледати репризу.

За успешан избор новог премијера привремених институција доцент Факултета политичких наука предлаже два решења. Прво је да се Самоопредељење одрекне премијерског места у договору са неком од странака.

"То је једна од могућности, којом би се окрњило какво-такво јединство опозиције. Друга варијанта је да дође до широке коалиције опозиционих странака, да ставе све поделе са стране и да то буде један анти-Курти блок", навео је доцент Факултета политичких наука Стефан Сурлић.

Према његовим речима, у том случају може се врло вероватно десити ситуација као и на претходним изборима да Српска листа буде тас на ваги и да би она морала да буде укључена, а што је у ствари и највећи проблем за партије, јер је Курти успео у протеклом периоду да представи да је онај ко прави коалицију са Српском листом заправо у савезу са Србијом и против Косова.

Коме одговара датум избора

У игри за изборе била су два датума - 21. и 28. децембар. Османи је одбацила тврдње да је одабрала термин који иде наруку Самоопредељњу, јер ће управо тада на КиМ боравити дијаспора која је традиционално наклоњена Куртију. Познаваоци прилика оцењују да дијаспора може донети проценат више, али недовољно за избор новог председника којег би Скупштина требало да изабере у марту.

"Где треба две трећине гласова, с оваквом политичком филозофијом и даље ћемо бити у кризи и имати поновне изборе. Оно што се десило од 9. фебруара до данас знак је недостатка патриотизма на Косову који су показале све политичке странке које представљају већинско становништво", рекао је политички аналитичар  Неџмедин Спахију.

Европска унија разочарана је политичком кризом и ванредним изборима. Од Приштине очекује да се врати реформама и процесу нормализације са Београдом. Амерички дипломата Филип Рикер каже да је Приштини потребна влада која може да сарађује са Вашингтоном.

"Дуго одлагање у формирању владе је заиста несрећан корак за грађане Косова, а истовремено даје Београду прилику да каже - немамо партнера са којим бисмо разговарали. Крајње је време да се формира влада, а затим да обе стране користе добре услуге дијалога који води ЕУ и да покушају да постигну неки напредак у отвореним питањима", навео је бивши помоћник државног секретара за европске и евроазијске послове Филип Рикер.

До ванредних избора долази након што мандатар Самоопредељења Гљаук Коњуфца није добио подршку већине посланика. То претходно није пошло за руком ни лидеру покрета Аљбину Куртију.

Криза траје много дуже јер је председник скупштине изабран тек на 57. заседању, а процес формирања парламента, по оцени Српске листе, никада није ни завршен због нерегуларног избора потпредседника из редова мањинских зајеница.