Ђуровић: Потребно правно заштитити све који су из Украјине дошли у Србију

Радош Ђуровић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да се у наредном периоду може очекивати да ће број избеглих из Украјине бити између пет и седам милиона. У Србију је, према евиденцији Центра за помоћ тражиоцима азила, дошло више од 700 људи.

"Они су ушли и остали овде код пријатеља и родбине, у приватном смештају. Преко 23.900 је прошло кроз нашу земљу на путу ка Хрватској, један део ка Црној Гори, али о конкретним много прецизнијим подацима треба да се изјасни МУП, гранична полиција, која о томе води врло детаљну евиденцију", рекао је Ђуровић.

Важно је, додаје, рећи да су ти људи свој боравак у нашој земљи сами организовали и да није покренут систем прихвата у избегличким камповима.

"Ми тренутно имамо 6.000 места, од тога 4.000 су попуњена избеглицама из Азије и Африке. Може да се покрене негде још између 1.700 до 2.000 места по ургентном плану, али то, бојим се, нису довољни капацитети. Нису сви употребљиви у овом тренутку да би одговорили на будуће изазове. Морамо да подижемо те капацитете, јер околности се не смирују, а избеглице долазе", рекао је Ђуровић.

Грађане који желе да помогну упућује на Комесаријат за избеглице, нарочито уколико имају услове за смештај пристиглих.

"У Мађарској је 'Airbnb' поудио први одговор јер људи још не знају куда ће, шта ће... Привремени смештај који није у изолованим центрима је можда решење", каже Ђуровић.

Избегли из Украјине не желе да заувек остану овде

Ђуровић додаје да оне који су дошли у нашу земљу, као и оне који су још на путу, занима да ли могу да наставе нормални живот у Србији.

"Односно шта ће добити од заштите овде, јер многи од њих не желе да заувек напусте свој дом, то је специфична ситауција, чекају да се ратна дејства заврше и хоће да буду што ближе својој земљи", истиче Ђуровић.

Напомиње да ни у региону још нису покренути организовани системи за прихват избеглих, те да је доста тога на волонтеризму и иницијативи локалних самоуправа. Зато је, напомиње, неопходно обезбедити државну заштиту.

"То је пресудно да не бисте имали кризу, да бисте заштитили те људе, смањили њихов стрес... Битно је да се правни статус реши. Сада када избеглице дођу из Украјине имају боравак од три месеца. Међутим, у то време немају нека посебна права сем тог боравка у Србији. А потребно је размишљати о акту о привременој заштити који је усвојила ЕУ, али и поједине земље у окружењу као Хрватска и Мађарска. Тај акт би значио да се аутоматски свима који беже из Украјине додели право на смештај, право на рад и на образовање", објашњава Ђуровић.

Напомиње да ће, према информацијама које добијају из Комесаријата, та права онима који су дошли у нашу земљу бити обезбеђена, али да је неопходно да се то законски уреди.

Што се тиче директне хуманитарне помоћи, додаје да Комесаријат за избеглице разматра дељење помоћи на граничним прелазима и у местима где су дошле избеглице.

"Хуманитарна помоћ је пресудна, људима нестају паре, они зову и апелују јер новац који имају није довољан и пријатељи који их издржавају неће то моћи да раде дуже време", каже Ђуровић.

Истиче да претежно долазе жене и деца, те да је тешко очекивати да се избегли одмах окрену сналажењу за хлеб јер морају да брину једни о другима.

"То је тешко очекивати у овом таласу, иако би привремена заштита то предвидела. Ми још нисмо усвојили тај акт, он би требало да буде донесен како се буде повећавао број људи код нас", каже Ђуровић.