Како новинари утврђују да ли је фотографија или снимак заиста из сукоба у Украјини

Рат у Украјини не води се само између руских и украјинских снага – одавно се преселио и на медије, друштвене мреже. Бујају лажне информације које, што намерно, што у брзини, из незнања и жеље за кликовима, шире и новинари.

Тако је дељен снимак са Reddita украјинског предсeдника Володимира Зеленског како пије кафу с војницима усред ратног стања, како би подигао њихов морал, да би се затим испоставило да је снимак направљен пре почетка руске војне операције.

На званичном, верификованом, Твитер налогу украјинског Министарства одбране објављен је снимак који наводно показује да су украјински мигови уништили руски сухој. Снимак је заправо био из видео-игрице "Digital Combat Simulator World" – и већ је коришћен у пропагандне сврхе, али у Сирији.

На турској телевизији приказан је снимак сукоба украјинских и руских снага у једној ваздушној бази, који је пренео и Би-Би-Си у Турској. Испоставило се да је снимак стар осам година.

Тако су "залутали" и снимци из Сирије, Кине.

Фотографија жене са бројним крвавим огреботинама и фластерима изнад ока и на образу дељена је на интернету, уз напомене да је повређена током гранатирања од стране руских снага. Након тога многи медији су објавили да је заправо реч о жени која је 2018. преживела експлозију гаса.

Аутентичност фотографије могла је лако да буде утврђена, провером метаподатака. Испоставило се да јесте реч о фотографији направљеној у Харкову, што је потврдио и њен аутор.

Алати за проверу аутентичности 

Задатак новинара је да преносе тачне информације. Ако никада нису били у Украјини, ако немају дописника са терена – могу ли сазнати да је фотографија која је дељена на друштвеним мрежама, или коју је објавио неки други интернет портал веродостојна? Углавном могу.

На примеру фотографије украјинског председника у рову на истоку Украјине, проверићемо које информације уз само неколико кликова можемо добити.

Бројни алати доступни су на интернету и могли су да послуже за утврђивање аутентичности, као, на пример, TinEye – открива колико је пута и где фотографија већ објављивана, као и сортирање по датуму објављивања. Фотографија Зеленског у рову је први пут објављена 6. децембра 2021. године, a начињена је у 13:54:43.

Такође, аутентичност фотографије може бити утврђена тако што се она "превуче" на сајт Image Edited, који вам открива да ли су на њој вршене измене. На овој фотографији нису вршене измене пре уношења у овај текст. Носилац права на фотографију је Ukrainian Presidential Press Office.

Serelay је бесплатна мобилна апликација која такође открива да ли је нешто на фотографији мењано, па чак и који сегмент фотографије је у питању. Да ли је било манипулације са фотографијом открива и Fotoforensics (у овом случају није било).

Алатку нам нуди и "Гугл". Поред претраге по кључним речима која је незаобилазна, ту је и Reverse Image Search (RevEye). Десним кликом може се "провући" фотографија кроз различите претраживаче: Google, Bing, Yandex и поменути TinEye.

SunCalc пружа другачију информацију – помоћу ове алатке сазнаје се како се сунце кретало током дана на неком подручју. На тај начин, корисници упоређивањем сенке на снимку и оне са апликације могу утврдити у које је доба дана фотографија направљена.

Wolframalpha може открити какво је време било на одређеној локацији у одређеном тренутку, тако да ако је на фотографији киша, лако можете утврдити да ли је баш такво време било у тренутку снимања. Шестог децембра у Доњецку је било у просеку четири степена и дувао је ветар брзином 3 метра у секунди.

InVID је алатка која помаже приликом провере видео-материјала. Кликне се на опцију анализирај и пејстује УРЛ са Јутјуба или Фејсбука, а InVID затим пружи метаподатке, као што је време када је аплоудован, број лајкова или дељења. Такође, ова алатка може поделити видео на кадрове који затим помоћу других алатки могу бити проверавани као фотографије.

Подаци о локацији на којој је фотографија снимљена могу се пронаћи и помоћу Google Earth, Google maps или Google Street View алата. Ако је, на пример, на фотографији или снимку конкретан град или улица, у "Гугловим" мапама може се унети локација и проверити да ли оно што се види на мапи одговара ономе на снимку: На пример, ако се види неки кафић, апотека, црква – да ли њих заиста има и у стварности.