Радуловић: Никоме више не поклањамо паре

Наше Министарство сада спроводи редовну контролу свих агенција под својим окриљем и прослеђује доказе о сумњивим пословима надлежним органима. Неодговорно понашање кад се ради о новцу пореских обвезника више неће бити могуће. Или ће Србија преживети, или ће преживети ово живо блато.

То за Новости каже Саша Радуловић, министар привреде, потврђујући да је против првог човека Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА), Божидара Лаганина, поднета кривична пријава.

Да ли је раније уопште постојала контрола доделе субвенција инвеститорима?

Досад није било никаквих провера те врсте и били су огромни отпори да се уопште започну. У уговорима не пише колико је инвеститор запошљавао људи у моменту доделе субвенција, а колико је данас ангажовано. Немамо информацију да ли је инвестиција уопште извршена у планираном износу. Ни висина капитала у тим предузећима не одговара висини инвестиције која је обећавана. Безумне субвенције су део погрешне економске политике. Фокус развоја је домаћа привреда. Стране инвестиције су више него добродошле, али оне су шлаг на торти. Нама је пропала торта.

Тврдите и да субвенције нису донеле 55.000 нових радних места?

Та прича је надувана. Анализе су показале да је у тај број укључено и око 7.000 запослених код послодаваца са којима је уговор о субвенционисању раскинут, и где смо ишли на наплату гаранција. Ту спада и више од 24.000 оних који тек треба да добију посао. Имамо ситуацију и да су радници добили отказ на неком другом месту, пријавили се у Националну службу за запошљавање на један дан, а након тога су преузети и запослени у другој фирми. Министарство ће се бавити привлачењем страних инвеститора, подстицајима, али нећемо ником поклањати новац. То није стратегија за развој привреде.

Има ли случајева да је субвенција државе била већа од онога колико је уложио инвеститор?

Како да не. Најбољи пример за то је "1. мај", где су радници добили отказ, а кроз субвенције је Србија, практично, купила инвеститору опрему! Таквих случајева имамо још.

Да ли сте одустали од смањења намета на рад?

Не. То спада у мере о којима се у Влади и даље воде дискусије. Тек уз смањење намета на рад има смисла повећавати порезе. Јер само повећавање пореза, уз смањење потрошње има лоше ефекте, што смо искусили у последњих годину дана.

Спекулише се да сте се због тих мера сукобили са министром Крстићем...

Сагласни смо да је то добра мера. Природно је да је министар финансија конзервативнији и да постоје разлике у мишљењу.

Хоће ли се коначно средити стање у предузећима у реструктурирању?

Не иде онако како бисмо желели, али су се неке ствари, ипак, покренуле. Држава је својим неодговорним понашањем изгубила капитал, па та предузећа имају веће обавезе од имовине. Оно што радимо је конверзија потраживања у власништво. Фирме ће бити очишћене од обавеза и дугова како би од Нове године кренуле у приватизацију. Очекујемо да ће управо зато што имамо чисте билансе инвеститори показати веће интересовање.

Може ли модел решења за ФАП да се преслика и на друга посрнула предузећа?

Да. Исто смо урадили и са "14. октобром" и са "Петром Драпшином", и са свима који су тражили помоћ од државе, а имају попуњене личне карте. Иначе у ФАП-у имамо велике проблеме са руководством које је изгледа ненаменски трошило средства и тренутно смо у поступку испитивања.

Хоћете ли помоћи фирмама које имају пословни програм и за које постоје заинтересовани купци?

Обезбедићемо им кредитну подршку за обртна средства, да би могли да наставе да раде по свом пословном плану и потом нађу купца. И кад човек продаје половног "стојадина" мало га среди пре него што га изнесе на тржиште. Новац је предвиђен буџетом и биће пласиран из Фонда за развој.

Али имали сте много примедби на недомаћинско пословање управо у Фонду за развој?

Немогуће је да 61 запослени управља портфолијем од 20.000 кредита. Ту не постоји контрола. Кад се одобравају средства из Фонда, онај ко тражи кредит каже колико ће људи запослити и колика средства ће инвестирати. Нико никада није проверио те бројеве. Фонд мора да се бави наплатом оног што је дато, а добиће помоћ и других институција које ће преузети део проблематичног портфолија, да покушамо нешто да наплатимо.

Да ли ће бити јефтинијих кредита под истим условима за све привреднике, па и за мала и средња предузећа?

Одвојили смо значајна средства преко онога што тренутно зовемо гарантни фонд, да се смање каматне стопе за целу привреду кроз дељење ризика са пословним банкама, на економским основама. Посебно би кредити били доступни малим и средњим предузећима, јер је реч о великом броју људи који су потпуно искључени из кредитне подршке. Други део је подстицање иновација, посебно ИТ индустрије. Одвојили смо у буџету четири милијарде динара.