Стравично сујеверје: Родитељи убијају близанце

Мика Елајжда је најстарије дете својих родитеља, али не и прво. Наиме - његова мајка је пре њега родила близанце и породица је одлучила да они не смеју да преживе. "Људи овде верују да су близанци уклети, да су зли", каже овај младић. И његов живот је био угрожен истим сујеверјем. "Мој отац је хтео и мене да убије. Неко му је испричао да је дете које се роди после близанаца такође зло, и да је још опасније од близанаца. Тај човек му је рекао: ‘Он ће те убити ако му дозволиш да одрасте.'"

Грозна сујеверја попут ових звуче као нешто из давне прошлости, али су у одређеним селима у близини нигеријске престонице Абуџе и даље стварност. Наводно постоји више десетина места где се новорођени близанци убијају. Ипак, већина становника ћути о тој теми.

Убиства у "земљи близанаца"

Близанци су од давнина сматрани "изопаченим" или "лошим знамењем" у одређеним деловима Нигерије и обичај је налагао да се убијају након рођења. Под утицајем мисионара, ова пракса је обустављена - али не свуда. Најчешће се убијају деца чија мајка умре после порођаја. Близанци се затрпавају живи заједно са телом мајке. У истим селима, најчешће се убијају и деца са хендикепом.

Уз то, Нигерија важи за "земљу близанаца". По мерењима између 1972. и 1982. од 1.000 порођаја, у 50 су рођени близанци - што је готово четири пута више него што је у то доба било у Европи или у Сједињеним Државама. То многи приписују посебној исхрани у Нигерији и целој западној Африци, односно хормонима које садржи корен биљке јам, иако правог објашњења нема.

Заштитити децу од родитеља

У престоници Абуџи, регионална влада је сада саставила комисију коју чине борци за људска права, полицајци, племенске вође и жене. Њихов задатак је да открију колико су ова убиства заиста раширена. "Они ће дати своје препоруке, о томе како се треба понашати у овој прилици", каже министарка Олаџумоке Акинџиде. "То је, једноставно речено, убиство. Имамо закон за заштиту деце. Прописи су јасни - једино је још важно да се тај закон спроведе."

Свештеник Оласола Стивенс сматра да је спречавање ових убистава још важније од извођења починилаца пред суд. Овај пастор је директор дома за незбринуту децу у једном месту на ободу престонице. "Ја овде спашавам будућност Нигерије", каже Стивенс. "Ниједна земља не може да преживи без деце. Ако се деца на спасавају, земља остаје без будућности."

Промена у глави

Оласола Стивенс већ годинама покушава да натера државу да ступи у акцију. Он се радује сазивању комисије. Истовремено, сматра да треба бити опрезан: "Ако будемо само спроводили закон, тада нећемо моћи да допремо до жртава", каже он. "Ови људи нису тако повезани са својим местом боравка као ми. Ако им претимо, они могу да преселе цело село и ми немамо шансе да их поново нађемо." Наиме, проблематична села нису далеко од престонице, али су тешко приступачна јер је област испресецана рекама.

Пастор Стивенс сматра да држава може да учини пуно да би се убиства близанаца зауставила, попут стварања бољег система образовања и више болница. На тај начин би мање жена умирало на порођају, па би био мањи и ризик да породице убијају новорођенчад. Нови путеви и мостови би боље повезали људе са спољним светом. То би могло да промени начин размишљања, нада се овај свештеник. Али за то је потребно време.