Србија за компромис око Косова

Министар спољних послова Вук Јеремић изјавио је да је Србија привржена постизању компромиса о Косову који би био обострано прихватљиво, свеобухватно решење за српску покрајину.

Говорећи на Харвардском универзитету, Јеремић је нагласио да је то једини начин да се дође до трајног и праведног мира између српског и албанског народа, што би обезбедило и демократску трансформацију Балкана.

Наглашавајући да је Србија спремна за разговоре са Приштином, која је јуче обележила трећу годишњицу једнострано проглашене независности, Јеремић је рекао да у циљу постизања одрживог и праведног мира све стране морају да одустану од својих максималистичких захтева, јер је то суштина компромиса и преговора.

Шеф српске дипломатије је нагласио да добробит и стабилност целог региона треба да буде стављена у центар преговарачког поцеса, чијим би се решењем комплетирала демократска трансформација Балкана.

Јеремић се осврнуо и на ситуацију на Косову данас, рекавши да је она гора него што је била пре три године. Незапосленост је преко 50 одсто, корупција ван контроле, финансије у расулу, док се људска права непрестано крше, посебно над неалбанцима.

Према речима шефа српске дипломатије, међународни положај Косова је, такође, неизвестан.

Јеремић је закључио да се Косово заглавило у правном, политичком и економском хаосу, што је резултат покушаја једностраног отцепљења од Србије.

Дајући комплетан приказ историјата данашњег стања на Косову српски министар је изнео и наводе из извештаја Дика Мартија о трговини људским органима и нехуманом поступању са припадницима других националности, нагласивши да се мора доћи до истине о овим озбиљним оптужбама, јер је то етичко и питање људских права првог реда које не сме бити политизовано нити повезивано са дипломатским неслагањима око Косова.

Да би правда била задовољена, Јеремић је истакао да је неопходна потпуна и независна кривична истрага са међународним мандатом и која би била међународно обавезујућа.

Јеремић је нагласио да то, као што је и у свим осталим приликама решавања питања ратних злочина на Балкану било случај, захтева укључење Савета безбедности УН.