Законом до јефтиније легализације

Од око 800.000 бесправно подигнутих објеката, колико је у Србији пријављено, легализован је незнатан број. Влада Србије је на последњој седници усвојила Измене и допуне закона о планирању и изградњи које, између осталог, предвиђају и нижу цену легализације.

Ако се објектом који је предмет легализације решавају стамбене потребе и ако власник не поседује друге непокретности, накнада за уређење грађевинског земљишта умањује се за 99 одсто за сваких 25 квадратних метара по члану домаћинства и 60 одсто за следећих 100 квадратних метара.

Према речима Александра Миладиновића из Кумодража, захтев за легализацију је предао пре пет година, а недавно је приложио и допуну да има 200 квадрата куће.

"Супруга и ја смо сами, а чули смо да ће бити попуста и зато сад журимо да што пре завршимо", каже Миладиновић.

Заменик секретара за легализацију у Београду Далибор Бишевац каже да укупно има 190.000 захтева.

"До сада смо упутили око 90.000 странака да допуне своје захтеве. На територији Београда издали смо негде око 3.500 хиљаде решења и упутили око 35 странака да закључе уговор са дирекцијом за Грађевинско земљиште" каже Бишевац.

Без дозволе за текуће одржавање

Они који желе да окрече стан или замене дотрајале прозоре, то ће моћи да ураде без дозволе, јер се у изменама закона јасно прецизира шта је инвестиционо, а шта текуће одржавање.

Председник општине Палилула Данило Башић каже да је било заиста неопходно да се уведу стандарди.

"Потребно је да урадите идејни пројекат и са тим идејним пројектом и доказом да сте власник стана или куће дођете у општину и у року од 8 дана морате да добијете одобрење за радове", објашњава Башић.

Новина је и модел јавног и приватног партнерства.

Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић изјавио је да кроз тај закон држава жели да омогући да се неискоришћен ресурс, пре свега земљиште, уједини са приватним капиталом и да се, потом, гради оно што приватнику треба, а држави оно што је најнеопходније, а то су углавном станови.

"На тај начин ће готово сваки град омогућити и социјално становање и нове квадрате и оно што је јако важно станове за тржиште по повољнијим условима", објашњава министар Дулић.

Грађевинска дозвола престаје да важи, ако се у року од пет година не изда употребна дозвола. Ако се објекат не изгради у том року, инвеститор плаћа порез на имовину као да је објекат завршен.