Седница Скупштине, посланици расправљали о кандидатима за судије Уставног суда

Скупштина Србије завршила је нешто после 18 часова рад за данас, а расправу о кандидатима за судије Уставног суда наставиће сутра у 10.00.

Посланици владајуће коалиције су током данашње расправе о листи кандидата за судије Уставног суда, коју су предложили председник Републике, као и Скупштина Србије, истакли да је реч о компетентним и образованим људима, док су посланици опозиције критиковали предлоге тврдећи да власт покушава да контролише правосуђе тако што предлаже кандидате владајуће странке.

Посланици су на почетку седнице одлучили да ће расправљати обједињено о првој и другој тачки дневног реда, односно о Предлогу кандидата за судије Уставног суда Републике Србије, који је поднео председник Републике и о Предлогу за утврђивање листе кандидата за судије Уставног суда које именује председник Републике, а који је поднела председница Народне скупштине Ана Брнабић.

Посланици су изгласали да се на предлог председнице Народне скупштине на дневни ред по хитном поступку стави Предлог одлуке и измене одлуке о саставу сталних делегација Народне скупштине у међународним парламентарним институцијама.

Прихваћено је и да се по хитном поступку стави на дневни ред Предлог одлуке о изменама одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије.

Посланик Србија центра Стефан Јањић рекао је да Уставни суд у овом тренутку нема 15 судија и да ради у крњем саставу и да већ неколико година он има 11 судија. "У овом тренутку Уставни суд има десет судија. Од њих десет, има их осам којима истиче мандат сада у децембру, и остају их само двоје чији мандат истиче у мају 2028", рекао је он и упитао зашто УС тако дуго ради у крњем саставу.

Власт Српске напредне странке која је за 13 година владавине развалила правосуђе и уништила правни поредак у наредним данима бира судије Уставног суда и то оне за које мисле да ће их штитити, рекао је председник Народног покрета Србије (НПС) и народни посланик Мирослав Алексић на седници Скупштине Србије.

Алексић подсећа да је све почело 24. априла 2016. године када је власт противправно порушила објекте у Савамали и додаје да су се тада први пут појавили маскирани батинаши који су без казне везивали власнике објеката и фирми у том насељу, а један од њих, Слободан Танасковић, преминуо је од малтретирања.

"Оног тренутка када је, по речима Александра Вучића, неки комплетни идиот из врха београдске власти то урадио срушени су правни поредак и владавина права и за то нико није одговарао. Тада сте отворили врата правосудном хаосу и уништавању и гажењу права, правде и одговорности”, казао је Алексић.

Он наглашава да је у Уставу Републике Србије јасно дефинисана владавина права као основна претпоставка Устава која се остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону и додаје да постоје и елементи владавине права који се огледају, између осталог, у независности судства.

Посланици владајуће коалиције су током расправе о листи кандидата за судије Уставног суда коју су предложили председник Републике и Скупштина Србије истакли да је реч о компетентним и образованим људима, док су посланици опозиције критиковали предлоге тврдећи да власт покушава да контролише правосуђе.

Шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов одговорио је да су од 17 кандидата за судије Уставног суда седам професора универзитета, а три доктора правних наука, али да за опозицију, како је рекао, то нису правни стручњаци и људи који уливају поверење.

"И онда кажу ви бирате по припадности вашој странци, а између осталог наведу, Ранку Вујовић, која је 2007. постала помоћник директора Секретаријата за законодавство, или Зорана Лончара, који је био министар у влади Војислава Коштунице. Он им смета, а Милош Јовановић им не смета, он је суперкоалициони партнер. Не може човек да похвата ваше контрадикторности", рекао је Јованов одговарајући посланици Зелено-левог фронта Јелени Јеринић.

Јеринићева је критиковала предложене кандидате за судије Уставног суда, оцењујући да је реч о кандидатима владајуће странке, а коментаришући рад УС, тврдила да није реаговао на поднете захтеве за поништавање избора које је подносила опозиција. Она је за групу судија рекла да не желе да се замерају, тврдећи да се 13 година нису оглашавали о "неуставним законима, нити о тешким повредама људских права" и оценила да ће предложени кандидати "обезбедити континуитет рада Уставног суда за рачун СНС-а, али питање је до када".

Јованов је одговорио и посланику Покрета слободних грађана Павлу Грбовићу, рекавши да је опозиција контрадикторна и да сматра да је председник Србије Александар Вучић господар "живота и смрти" у Србији. "Тај Уставни суд ће имати обавезу у неком наредном периоду да се изјасни о томе да се забране терористичке организације у овој земљи, које се лажно представљају као политичке странке. Једна од тих терористичких организација јесте она која је покушала да 15. марта изазове грађански рат у овој земљи, која је планирала убиства, упадања на РТС, а онда уточиште нашла у Републици Хрватској, која је очигледно стајала иза њихових неких деловања", рекао је Јованов одговарајући Грбовићу, који је рекао да су предложени кандидати за судије Уставног суда блиски Српској напредној странци.

Јованов је истакао да посланицима опозиције смета то што судија Уставног суда Владан Петров гостује на телевизијама, али им не смета то што исту ствар ради судија Апелационог суда Миодраг Мајић. Прокоментарисао је и кандидата за судију Уставног суда кога је предложио ПСГ, адвоката Михајла Павловића, и навео да је реч о човеку који стално гостује на опозиционим медијима.

Одговарајући на критике опозиције по питању Генералштаба, Јованов је рекао да се појединци радују када Србија губи. "Пројекту Генералштаб се противе људи који никада ништа нису урадили. Они се радују што милијарда и по евра није дошла у Србију него ће отићи у Албанију. Они су се радовали када је српска наменска индустрија изгубила посао, а добила га Бугарска", нагласио је Јованов.

Посланици Скупштине Србије наставили су, након једночасовне паузе, обједињену расправу о Предлогу кандидата за судије Уставног суда које је поднео председник Републике, као и Предлогу за утврђивање листе кандидата за судије Уставног суда које именује председник Републике, а који је поднела председница Народне скупштине Ана Брнабић.

Посланици владајуће коалиције најавили су подршку предложеним кандидатима, а заменик председника Одбора за уставна питања и законодавство Драган Николић рекао је да су у питању професори и стручни људи. Кандидати за судије Уставног суда које је предложио председник Србије су Добросав Миловановић, Ивана Стевановић, Маја Поповић, Олга Тешовић, Александар Гајић, Михајло Рабреновић, Биљана Павловић, Милан Рапајић, Бојан Тубић и Драгана Коларић.

Међу кандидатима за судије Уставног суда које је предложила Скупштина Србије су Зоран Лончар, Снежана Марковић, Атила Дудаш, Никола Бањац, Ранка Вујовић, Јелена Деретић, Слободанка Гутовић, Татјана Ђуркић, Михаило Павловић и Јелена Вучковић.

Председник Уставног суда дописом од 23. јуна обавестио је парламент да судијама Драгани Коларић, Тијани Шурлан, Весни Илић Прелић, Татјани Ђуркић и Тамашу Корхецу 23. децембра ове године истиче мандат и потребно је да парламент утврди листу од 10 кандидата са које ће председник државе именовати пет нових судија.

Посланици Скупштине почели су обједињену расправу о предлозима кандидата за судије Уставног суда, а заменик председника Одбора за уставна питања и законодавство Драган Николић рекао је да је Одбор утврдио да су кандидате упутили овлашћени предлагачи – председник Републике и председница Скупштине и истакао да су у питању професори и стручни људи.

"Истакао бих да су овде од 20 предложених кандидата, 10 професори, доктори на одређеним универзитетима и факултетима, што значи да се ради о стручним људима који ће учествовати у доношењу одлука", рекао је Николић.

Указао је да је утврђено да је предлог председника Александра Вучића дат од стране овлашћеног лица јер, како је рекао, он Скупштини предлаже 10 кандидата за судије Уставног суда од којих парламент треба да изабере пет.

Такође су примили усаглашен предлог кандидата за судије Уставног суда од председнице Скупштине Ане Брнабић.

Објаснио је и да Уставни суд чини 15 судија.

Kандидати за судије Уставног суда које је предложио председник Србије су: Добросав Миловановић, Ивана Стевановић, Маја Поповић, Олга Тешовић, Александар Гајић, Михајло Рабреновић, Биљана Павловић, Милан Рапајић, Бојан Тубић и Драгана Kоларић.

Председница Народне скупштине је доставила парламенту предлоге кандидата за именовање за судије Уставног суда, ради утврђивање листе од десет кандидата са које председник Републике треба да именује пет судија Уставног суда. Међу кандидатима за судије Уставног суда које је предложила Скупштина Србије су: Зоран Лончар, Снежана Марковић, Атила Дудаш, Никола Бањац, Ранка Вујовић, Јелена Деретић, Слободанка Гутовић, Татјана Ђуркић, Михаило Павловић и Јелена Вучковић.

Посланици су претходно одлучили да ће расправљати обједињено о првој и другој тачки дневног реда, о Предлогу кандидата за судије Уставног суда Републике Србије, који је поднео председник Републике, као и о Предлогу за утврђивање листе кандидата за судије Уставног суда које именује председник Републике, а који је поднела председница Народне скупштине Ана Брнабић.

Скупштина Србије констатовала је оставку посланика Дејана Томашевића са листе "Александар Вучић – Србија не сме да стане".

Скупштински одбор за административно-буџетска и имунитетско-мандатна питања Скупштине Србије размотрио је недавно оставку коју је на функцију народног посланика поднео Томашевић и предложио Скупштини да констатује престанак његовог мандата.

Некадашњи кошаркашки репрезентативац Дејан Томашевић изабран је 11. децембра за новог председника Олимпијског комитета Србије (ОKС).

Посланици Скупштине, после скоро два сата расправе, утврдили су дневни ред четврте седнице редовног јесењег заседања.

Иако је било предложено 19 тачака дневног реда, утврђен је дневни ред од 17 тачака. Предлог је био да посланици расправљају о Предлогу закона о измени закона о државним службеницима, као и листи кандидата за избор једног члана Савета Kомисије за контролу државне помоћи, али Скупштина те предлоге није уврстила на дневни ред по хитном поступку.

Посланици су одлучили да ће расправљати обједињено о првој и другој тачки дневног реда, о Предлогу кандидата за судије Уставног суда Републике Србије, који је поднео председник Републике, као и Предлогу за утврђивање листе кандидата за судије Уставног суда које именује председник Републике, а који је поднела председница Народне скупштине Ана Брнабић.

Посланици су изгласали да се на предлог председнице Народне скупштине на дневни ред по хитном поступку стави Предлог одлуке и измене одлуке о саставу сталних делегација Народне скупштине у међународним парламентарним институцијама.

Такође, прихваћено је да се по хитном поступку стави на дневни ред Предлог одлуке о изменама одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије. 

Скупштина Србије није прихватила предлог Странке слободе и правде (ССП) да се у дневни ред седнице уврсти Предлог допуна Закона о социјалној заштити, односно Закон о родитељу неговатељу.

Посланица ССП-а Татјана Пашић рекла је да је ово четврти пут да предлажу да се у дневни ред седнице уврсти Закон о родитељу неговатељу и истакла да су упорни зато што знају колико је тим људима тешко и колико им је важно да систем призна да раде најтежи посао – даноноћно брину о својој деци са сметњама у развоју.

"Јуче су испред Владе ови родитељи опет протестовали и опет кажу хитно је", рекла је Татјана Пашић.

Истакла је и да Закон родитељ неговатељ није политичко питање, већ питање савести и људскости према онима које власт толико дуго занемарује и игнорише.

Посланик Српске напредне странке Марко Атлагић поставио је питање врховној јавној тужитељки Загорки Доловац има ли кривичног дела и зашто врховна јавна тужитељка није покренула кривични поступак због свакодневних напада на председника Александра Вучића, његовог брата Андреја и његову породицу.

Атлагић је рекао да се 13 година, како је истакао, врши свакодневна демонизација председника Вучића и његове породице, са циљем да се уклони из политичког живота Србије, као и да се то сада ради "у координацији и синхронизацији са регионом и неким светским медијима".

Посланик ПУПС-а Стефан Kркобабић имао је питање везано за концепт социјалног предузетништва у Србији и могућности његовог унапређења.

"Социјално предузетништво јесте облик привређивања чија функција није само стицање профита или увећање имовине појединца, већ и реализација друштвене мисије која подразумева да је потребно створити услове да рањиве и маргинализоване друштвене групе које иначе теже долазе до посла, добију посао који могу да обављају и за који могу добити достојанствену и правичну надокнаду", рекао је Kркобабић.

Питао је да ли и на који начин Влада Републике Србије и ресорно Министарство за рад, запошљавање и борачка и социјална питања планирају да олакшају и унапреде имплементацију Закона о социјалном предузетништву у пракси.

Посланик посланичке групе "Ми снага народа" Борислав Антонијевић изјавио је да се у Врчину гради приватно гробље без одобрења и грађевинске дозволе, а испод гробља се налазе бунари са пијаћом водом.

Додао је да грађевинска инспекција, упркос више од 50 пријава, не реагује, а поднета је и петиција грађана Врчина са више од 200 потписа. Додао је да се гробно место продаје за хиљаду евра, али пошто нема документације, не може да се направи купопродајни уговор, па се третира као нелегална трговина.

Имао је и питање за Министарство пољопривреде зашто држава не даје веће субвенције за пољопривреднике и зашто не подстиче њихов рад, као што је то, како наводи, пракса у другим земљама. Такође, оценио је да у Србији постоји проблем када је реч о сточарству и истакао да држава хитно треба да донесе мере како би се тај сектор спасао.

Бранко Павловић из посланичке групе "Ми глас из народа" интересовао се за санкције НИС-у и питао премијера Ђуру Мацута да ли би делегација на високом нивоу могла да оде у Москву како би са руским партнерима покушала да дође до решења.

Оценио је да су санкције "директан удар на Србију" и на њен суверенитет и да би државно риководство требало прво да се договори са руским партнерима уз оцену да они који су увели санкције крше све норме међународног права.

Посланица Соња Пернат из Странке слободе и правде имала је питање везано за руднике злата у Србији тврдећи да држава страним компанијама даје злато и остале руде за минималну рудну ренту при чему се, како сматра, не води довољно рачуна о заштити животне средине.

Посланик Покрета слободних грађана Павле Грбовић питао је министра културе Николу Селаковића да ли ће поднети оставку након подизања оптужног предлога од стране Тужилаштва за организовани криминал, а премијера да ли ће, уколико Селаковић то не учини, разрешити функције министра до правоснажног окончања овог поступка.

Грбовић је министра унутрашњих послова Ивицу Дачићу и директора БИА питао да ли је утврђено чије су обавештајне службе организовале обуку људи у близини Лознице са задатком, како је рекао, изазивања нереда на тада актуелним изборима у Молдавији, а Mинистарство државне управе и локалне самоуправе у ком правном статусу функционише Руско-српски хуманитарни центар у Нишу.

Посланица Србија центра Татјана Марковић Топаловић поставила је питање министру просвете када ће Mинистарство послати инспекцију на Државни универзитет у Новом Пазару тврдећи да ректорка Зана Долићанин и руководство спроводе "бројне незаконитости".

Министра културе Николу Селаковића питала је о посети 13. децембра Аранђеловцу и обиласку Старог здања, као и да ли је намера да се и то здање, како је рекла, избрише из регистра Српске културне баштине.

Посланик Народног покрета Србије Ђорђе Станковић питао је председника Александра Вучића ко је одговоран за то што Ниш, како тврди, заостаје 30 година у односу на Нови Сад и Београд.

Седница Народне скупштине почела је нешто после 10 часова постављањем посланичких питања. Седници присуствује 148 народних посланика.

Kао и сваког уторка и четвртка, посланици на почетку постављају посланичка питања, након чега треба да утврде дневни ред.

Међу тачакама предложеног дневног реда је Предлог кандидата за судије Уставног суда Србије, који је поднео председник Републике, као и Предлог за утврђивање листе кандидата за судије Уставног суда које именује председник Републике, а који је поднела председница Народне скупштине Ана Брнабић.

Kандидати за судије Уставног суда које је предложио председник Србије су: Добросав Миловановић, Ивана Стевановић, Маја Поповић, Олга Тешовић, Александар Гајић, Михајло Рабреновић, Биљана Павловић, Милан Рапајић, Бојан Тубић и Драгана Kоларић.

Председница Народне скупштине је доставила парламенту предлоге кандидата за именовање за судије Уставног суда, ради утврђивање листе од десет кандидата са које председник Републике треба да именује пет судија Уставног суда. Међу кандидатима за судије Уставног суда које је предложила Скупштина Србије су: Зоран Лончар, Снежана Марковић, Атила Дудаш, Никола Бањац, Ранка Вујовић, Јелена Деретић, Слободанка Гутовић, Татјана Ђуркић, Михаило Павловић и Јелена Вучковић.

У образложењу се наводи да је председник Уставног суда дописом од 23. јуна обавестио парламент да судијама Драгани Kоларић, Тијани Шурлан, Весни Илић Прелић, Татјани Ђуркић и Тамашу Kорхецу 23. децембра ове године истиче мандат и потребно је да парламент утврди листу од 10 кандидата са које ће председник државе именовати пет нових судија Уставног суда.

Посланици треба да расправљају и о изменама Закона о државним службеницима, како би се примена одредбе која се тиче конкурсног процеса одложила до 1. јануара 2027. године.

Једна од тачака је и Предлог закључка поводом представљања извештаја Европске комисије о Србији за 2025. годину.

Пред посланицима су и потврђивање споразума између Владе Србије и Владе Румуније о сарадњи, затим кадровска решења у скупштинским одборима, извештаји више комисија, али и превенције, ограничавања и ублажавања последица од катастрофа.