Скупштински одбор није усвојио извештаје Врховног тужилаштва

Скупштински Одбор за правосуђе одбио је данас да усвоји извештаје Врховног јавног тужиоца Загорке Доловац о раду тужилаштва у Републици Србији за 2021, 2022, 2023. и 2024. годину.

Ове одлуке су, како сазнаје РТС, последица хаотичног стања у којем се већ дуже време налази тужилаштво.

Према речима председника Одбора за правосуђе Угљеше Мрдића, извештај Врховног јавног тужиоца и Врховног јавног тужилаштва Републике Србије за 2024. годину није усвојен јер не испуњава сврху извештавања, као ни међународне стандарде на које се Србија обавезала, нарочито након уставних промена. Испуњава само форму, сматра Одбор за правосуђе.

Према оцени овог скупштинског органа, Извештај не испуњава стандарде аналитичности, транспарентности, стратешког планирања, квалитативног мерења учинка које захтевају нови закони и европске препоруке, као и методологије прикупљања и обраде података у складу са домаћим прописима и стандардима ЕУ у Поглављу 23.

У Извештају, који обиллује квантитативним подацима о броју предмета, изостају квалитативни показатељи, нарочито у сложеним предметима корупције, организованог криминала, насиља над женама и децом, малолетницима и другим приоритетнм областима.

У том смислу, како је навео Мрдић, изостали су квалитативни показатељи - као што су разлози за обуставе поступака, анализа укинутих оптужница, анализа неуспелих оптужења пред судовима, узроци дуготрајних истрага, као и трошкови које је Република Србија морала да исплати услед неуспеха у поступцима.

Последица оваквог извештавања јесте немогућност да се оцени квалитет, професионалност и законитост рада тужилаштава у 2024. години, а поготово када су у питању трошкови које је Република Србија морала да исплати услед неуспеха у поступцима које је водило тужилаштво, навео је Мрдић поред осталог и подсетио да према члану 58 Закона о јавном тужилаштву за штету коју носилац јавнотужилачке функције проузрокује незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија, а овог податка нема у Извештају Врховног јавног тужиоца.

Такође, у Извештају није дата анализа предмета и трендова у посебно приоритетним областима корупције и високе корупције, организованог криминала, привредног криминала, дигиталног и сајбер криминала, насиља у породици и малолетничког криминала, нити се јасно и детаљно раздвајају подаци у овим областима о току истрага, дужини трајања, фазама застоја, броју оптужница по сложеним предметима, учинку посебних одељења виших тужилаштава, раду Јавног тужилаштва за организовани криминал (ЈТОК) и Јавног тужилаштва ратне злочине (ЈТРЗ) у 2024. години.

Ово је, према ставу Одбора, посебно озбиљан недостатак јер су наведене области приоритети Републике Србије и јасно су дефинисне јавним политикама, већим бројем стратегија и посебно су значајне за ЕУ интеграције.

Наведено има за последицу неиспуњавање јасно постављених приоритета Републике Србије, али и губитак средстава из ЕУ фондова за чије повлачење јесте услов достизање постављених циљева у Поглављу 23.

Мрдић: У извештају недостају самопроцена и ефекти рада тужилаштва

Такође у Извештају нема приказа вишегодишњих трендова (2020–2024), услед чега се не може проценити да ли је дошло до напретка након реформе 2022. године, какав је утицај реформи на рад тужилаштава у 2023–2024. године, те да ли су системски проблеми и даље присутни.
Нема јасно приказаних притужби грађана и поступање по притужбама, што за последицу има губитак поверања грађана у институције.

Мрдић је указао да је изостала и анализа и идентификација "уских грла" и предлога решења, као јасни и мерљиви циљеви и индикатори учинка за 2025, у складу са Законом о планском систему, стратегијама Републике Србије и Поглављем 23.

Поред тога, извештају недостаје самопроцена и ефекти рада, а у складу са препорукама Европске уније, Савета Европе (GRECO), Венецијанске комисије и ОЕЦД, као и подаци о транспарентности и законом прописане јавности рада.

Одсуство самопроцене и самооцењивања (самокритичког увида у резултате, пропусте и ризике), је озбиљан институционални проблем, указао је Мрдић, подсећајући да се према међународним стандарднима у самосталном тужилаштву, какво је тужилаштво у Републици Србији, то сматра једним од кључних проблема.

Без самопроцене, Врховно јавно тужилаштво не показује спремност да идентификује грешке, спремност да само анализира шта није урађено добро и одговорност пред гарађанима и у Народној скупштини.

Он је истакао да Европска унија, Савет Европе (GRECO), Венецијанска комисија и ОЕЦД захтевају да правосудне институције раде самопроцену, транспарентно и да објављују сопствене слабости и дају препоруке за побољшање.

Уколико то изостаје, извештај не испуњава стандарде из Поглавља 23 и подложан је оправданим критикама у ЕУ извештајима, навео је Мрдић и указао да Извештај Врховног јавног тужилаштва служи испуњавању формалне обавезе, а не евалуацији рада што доводи до застоја у напретку Републике Србије када су у питању GRECO евалуације, достизање стандарда Венецијанске комисије и препорука ЕУ у Поглављу 23.

Такон трочасовне седнице Одбор за правосуђе је једногласно од присутних чланова одлучио да Народној скупштини предложи да одбије ове извештаје Загорке Доловац и да известилац буде председник Одбора Угљеша Мрдић.

Подсетимо, она је на ту функцију изабрана одлуком парламентарне већине.