Пробни период за чланство у ЕУ – како би Србија прошла кроз нови модел

Иако је проширење у фокусу Европске уније, геополитичке прилике све више утичу на њено унутрашње функционисање. У Бриселу се зато све више говори о такозваним заштитним механизмима или пробним периодима који би евентуално, на одређено време, ограничили нека права нових земаља чланица.

Недавно је о томе говорила и комесарка за проширење – о условном чланству које би, према њеним речима, "спречило назадовање у реформама"и "кршење вредности Уније".

"Унутар европских институција, али и међу државама чланицама, циркулишу различите идеје које за циљ имају да се убрза пут држава кандидата ка чланству, али и да би се превазишле објективне препреке које се огледају у компликованим механизмима доношења одлука, који би били додатно оптерећени са већим бројем држава чланица", каже Немања Старовић, министар за европске интеграције.

Чланице без права вета

Не желим да уводим тројанске коње који ће бити активни за пет, десет или 15 година, јасна је комесарка за проширење Марта Кос. Шта то значи и како би могло да утиче на Србију.

"Помињала је у ЕУ да некога прими у чланство, али да та земља нема право гласа у институцијама, односно да буде пуноправан члан, прима средства као да је члан ЕУ, учествује у раду институција, али да у крајњој линији нема право гласа, што значи да нема право вета", указује Слободан Зечевић, директор Института за европске студије.

Према његовим речима, вероватно се страхује да би нове чланице додатно закомпликовале доношење одлука, које је и сада сложено.

О сличном моделу је још пре шест година говорио бивши директор за Западни Балкан у Европској комисији Пјер Мирел.

Према тој идеји, нове земље чланице имале би сва права, посланике у парламенту и приступ фондовима, али не и право вета на одређено време, док не покажу стабилну владавину права. Одређена сличност са прелазним периодима већ је виђена и у нашем суседству: Румунији и Бугарској.

"Механизми постприступног надзора већ постоје, примењивали су се у пракси када говоримо о Бугарској и Румунији, од дана њиховог пуноправног чланства 2007. до 2023. године. Идеје које сада циркулишу иду у правцу да се то додатно оснажи и формализује", истиче Старовић.

Црна Гора идеју примила са резервом

Код комшија у Црној Гори, земљи Западног Балкана која је у Бриселу означена као најближа пуноправном чланству, идеја о евентуалном пробном периоду примљена је са резервом.

"Премијер Милојко Спајић је указивао на то да је Црна Гора врло близу чланству, а и министарка европских послова Мајда Вурчевић је навела да је у разговору са Мартом Кос добила уверавање да ће ући у ЕУ као пуноправна чланица. Амбасадор ЕУ Јохан Сатлер истицао је да то не долази из ЕУ и да не мисли да је та опција на столу", наводи Марко Вешковић, новинар Радио-телевизије Црне Горе.

Иако је од идеје до реализације у Бриселу дуг пут, српско ресорно министарство поручује да је отворено за разговоре који ће поспешити убрзање пута ка Унији, како би грађани и привреда добили конкретне користи.