Лајчак: ЕУ намерава да поново покрене разговоре Београда и Приштине на нивоу лидера

Одлазећи изасланик ЕУ за дијалог Мирослав Лајчак очекује да ЕУ и администрација председника Трампа брзо успоставе контакт и договоре заједнички наступ на Западном Балкану. По оцени Лајчака, дијалог Београда и Приштине је у бољем стању него у пролеће 2020. године када је почео његов мандат, али нормализација односа није напредовала.

Као разлог за неуспех у примени споразума из Брисела и Охрида, Лајчак наводи "огромно неповерење између две стране", насиље у Звечану и "терористички акт" у Бањској током 2023. године, као и серију једностраних потеза Приштине на штету српског становништва на КиМ.

Лајчак признаје да је у 2024. години дијалог изгубио динамику и да није био главни приоритет лидера у години која је била изборна и у Европи и у Америци.

Господине Лајчак, у каквом стању су данас дијалог Београда и Приштине и нормализација односа, у поређењу са пролећем 2020. године, када сте започели мандат?

- Почео сам да се бавим нормализацијом односа Косова и Србије у априлу 2020. године. У то време дијалог није постојао, од 2018. није било дијалога. Мој први задатак је да вратимо дијалог у живот и вратимо га у Брисел. То смо успели врло брзо, са првим састанком лидера у јулу те године.

До данас смо имали 14 састанака на нивоу лидера и 31 на нивоу главних преговарача. Ја сам 28 пута посетио Београд исти број пута и Приштину. Имали смо и бројне састанке са лидерима у оквиру међународних скупова. Имамо иза себе конкретне резултате: решење питања несталих особа, решење за питање енергетске ситуације на северу Косова, путовања са личним картама.

Најважнији резултат је тзв. Охридски споразум о путу према нормализацији који смо постигли у фебруару и марту 2023. То је путоказ према нормализацији која је у интересу свих. На жалост, иако је дијалог у много бољем стању него пре почетка мог мандата, нормализација није.

Одговор на питање зашто је да смо имали бројне кризе и врло често смо морали да се, уместо напретка у односима и нормализације, бавимо кризним менаџментом и деескалацијом. Није реално мислити да можете да имате нормализацију у атмосфери ескалација и криза.

Београд и Приштина су невољно и под притиском прихватили споразум о путу ка нормализацији, али га никад нису спровели. Шта је главни разлог за то?

- Ми смо споразум предложили и једној и другој страни и обе стране су га прихватиле. Мислим да је то најбољи могући споразум у тренутној ситуацији, који решава многа питања. Тачно је да, иако смо споразумом завршили процес преговора, нисмо суштински успели да уђемо у процес имплементације. Главни разлог је недостатак поверења између две стране у дијалогу и недостатак поверења да ће, ако једни ураде оно што се тражи од њих, добити оно што је обећано.

Пробали смо да премостимо тај недостатак поверења тако што смо предложили чак једанаест верзија папира са распоредом корака. Филозофија је била - једна страна уради један корак и друга страна уради корак, тако да се иде паралелно и одмах се види где се налазимо.

Тај принцип јесте био прихваћен, али нисмо успели до данас да направимо реални корак унапред из више разлога, због политичке кризе која је практично доминантна од друге половине 2023. године. С друге стране, морам да признам да и једна и друга страна нису имале поверење да ЕУ има атрактивну понуду за њих која треба да уследи ако они ураде свој део посла. То мора да се промени у следећој фази.

Мислите на напредак ка ЕУ или неке друге предности?

- Да, дијалог је апсолутно повезан са европским путем и мора да се види у контексту европског пута Србије, па и Косова. Имамо бројне закључке европских тела који кажу да за Србију и Косово пут иде преко нормализације њихових односа, што је логично, јер ЕУ не може да уведе у своје редове чланове који немају нормализоване односе.

Као што знамо, та перспектива није била баш видљива и конкретна у последњих десетак година. Мотивација која је постojала на почетку дијалога, да сваки корак у дијалогу значи и напредак ка ЕУ, више није постojала. А то је најјачи инструмент који ЕУ има.

Међутим, то се променило: европска перспектива и политика проширења су поново ту. Она треба да буде јаче повезана са дијалогом и треба да утиче на дијалог.

Да ли је кључно за неуспех у примени то што после 12 година од споразума о формирању ЗСО она још није формирана, на чему инсистира Београд? С друге стране, примедба Приштине је да споразум никада није потписан и да не води ка чланству у међународним организацијама. Јесу ли ова два питања била кључна за блокаду споразума?

- Важно је разумети да се примена споразума не дешава у вакууму. Ми смо имали снажно погоршање атмосфере врло брзо након Охрида. Охридски споразум је био у марту, а већ у априлу смо имали локалне изборе на КиМ, где Срби нису учествовали и добили смо резултате које смо добили.

Онда смо у мају имали напад на КФОР и протесте у Звечану, затим мере ЕУ против Косова, онда терористички акт у Бањској. То је толико погоршало атмосферу и поверење да није било могуће имати састанак на нивоу лидера.

Премијер Курти је ставио три предуслова за своје даље ангажовање у дијалогу. Ми смо читаву 2024. годину водили разговоре на нивоу преговарача, решавали смо конкретне проблеме, али ова велика питања могу само на нивоу лидера да се решавају.

У том контексту, није било простора за неки прелом и напредак. Наравно, 2024. година је била изборна година и у ЕУ и у САД, тако да питање дијалога и нормализације није било кључно питање за топ лидере ни са једне ни са друге стране. Драго ми је да се дијалог ипак наставио, али нормализација није.

То значи да је дијалог изгубио динамику у прошлој години? Ви сте се током 2024. године бавили углавном неуспешним покушајима да се реше неки једнострани потези, везани за употребу динара и функционисање српских институција.

- Изгубио је дијалог динамику, на жалост, то није тајна, као резултат тих ескалација које смо имали од априла, маја 2023. године. С једне стране насиље, а с друге стране једностране потезе владе Косова, гашење и затварање институција које финансира Србија и које пружају битне службе Србима на КиМ, све то треба да се дешава у оквиру дијалога, а не једнострано.

Добро знате да је ЕУ на то реаговала и трудили смо се да нађемо решење. Имали смо осам-девет састанака где смо се искључиво бавили питањем банака и коришћењем динара, нажалост нисмо успели да дођемо до узајамно прихватљивог решења.

Прошла година је заиста била више о томе да не дозволимо да читав процес назадује и да покажемо да дијалог може да доноси конкретне резултате. Сада смо и у фази изборне кампање на Косову и то није логично време за наставак дијалога, али ЕУ се спрема да веома активно тај процес поново започне на највишем нивоу.

Шта чека вашег наследника Петера Соренсена, шта би он и висока представница Каја Калас требало да раде да би било резултата?

 - Имамо јако добру анализу ситуације и знамо добро да, посебно од јесени прошле године, откад је Косово ушло у изборну кампању, треба да се бавимо конкретним питањима. Имали смо три састанка главних преговарача током јесени и зиме.

Сатима смо седели и врло конкретно разговарали о низу питања. Јавност не види много од тога и знам да су најатрактивнији састанци лидера. Ми се спремамо да после избора на Косову ЕУ крене са разговорима на највишем нивоу. Нова висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас је јасно рекла да ће она бити укључена директно и да она жели да води тај процес. Припрема се позиција ЕУ, предлог и за једну и за другу страну. Не могу да сада о томе, наравно, причам детаљније. Мој наследник Петер Соренсен, који је један искусан дипломата и који добро познаје Балкан, биће ту да помогне Каји Калас у том послу.

Какав ће утицај на дијалог имати нова администрација председника Доналда Трампа? За време прошлог мандата није било координације Брисела и Вашингтона, колико ће то бити пресудно овог пута?

- Не бих желео да улазим у спекулације. Види се да "Трамп 2" је различит од "Трампа 1", да је много боље организован рад и да људи знају шта желе да постигну. Не могу се механички зато преносити искуства из претходне администрације.

Друго, за Балкан постоји само једна позитивна перспектива, а то је европска перспектива. То знају Американци, и демократе и републиканци, и никада нису оспорили да је њихова улога да у томе помогну. Очекујем да ће то бити случај и у наредним месецима.

Битно је да се што брже успоставе контакти на нивоу ЕУ и САД и да се постигне договор о заједничком наступу ка Западном Балкану, где ЕУ треба да води, из објективних разлога, али да може да се ослања на подршку и разумевање Америке.

Поменули сте већ шири контекст политике проширења ЕУ. Говори се већ неко време о новом моментуму за пријем Западног Балкана. Колико је Србија у позицији да искористи тај моментум? Може ли актуелна политичка криза да утиче на преговоре о приступању, јер открива слабости у функционисању демократије и владавине права?

- Проширење се вратило на дневни ред ЕУ. Трајало је то можда 15 година када смо причали о томе, али то није био један од приоритета. Данас јесте. Ова комисија је комисија проширења. Активно се спрема за то, имамо неке нове инструменте као што је фазна интеграција, план раста за Западни Балкан.

Биле су потребне неке две године да убедимо партнере на Западном Балкану да је овог пута стварно озбиљна намера ЕУ. Треба отворено рећи да је разлог за то геополитички – рат у Украјини и спремност ЕУ да отвори врата за Украјину, чиме се поново отварају врата и за државе Балкана.

Геополитика је створила тај тренутак који сада имамо, али неће геополитика да доведе поједине земље у ЕУ. Сада је питање која земља ће искористити овај тренутак да заврши посао и уђе у ЕУ док су врата отворена, јер она неће бити отворена заувек.

Србија је озбиљна земља са великим потенцијалом. Била је врло близу отварања кластера 3 у децембру. Тај процес се наставља. Био је недавно генерални директор Копман у Београду и мислим да је пренео јасне поруке шта се очекује. Битно је, наравно, да се испуњавају услови из преговарачког оквира.

Тренутна политичка криза треба да се реши преко дијалога домаћих актера. Да се покаже добра воља и да се поштују демократски принципи и владавине права. То је врло битно и ја верујем да Србија има тај потенцијал да проблем реши властитим снагама и крене даље.